Naslovna // Kultura // Brašiću u čast

Brašiću u čast

 

 

U pripremi izložba Janka Brašića 

„Ni jedna zemlja, ni jedan muzej ne sme da se odrekne i poceni svog začetnika. To je sudbina začetnika u svim pravcima umetnosti, da dođu novi i jači, ali ostaje da je bio prvi, da je zaslužan za osnivanje ovog muzeja, da je podstakao na desetine samoukih slikara širom Srbije da slikaju po njegovom primeru“, rekla je Marica Vračević, muzejski savetnik o Janku Brašiću

Sve slike Brašića su restaurirane, posao koji traje nekoliko godina

Janko Brašić ostavio je dubok trag na kulturu ne samo Pomoravlja i Šumadije, nego i čitave Srbije i sveta. Brašić je bio samouki slikar, rođen u Opariću 1906. godine, koji je počeo da slika 1933. godine.
-Ta davna 33. godina obeležava početak njegovog izlaganja, Tada je učestvovao u paviljonu „Cvijete Zuzorić“, sa najpoznatijim akademskim slikarima tog vremena, na konkursu za izradu portreta kralja Petra Karađorđevića. Od tog trenuta, prati se kontinuirano, do današnjih dana, stvaralaštvo Janka Brašića. On je već 1935. godine imao samostalnu izložbu u školi u rodnom Opariću, gde je izložio 25 slika i deset skulptura, a interesantno je da mu je tu izložbu otvorio Vladika Nikolaj Velimirović, što samo govori o respektu koji je Brašić uživao kod srpske intelektualne elite tog vremena, kaže Marica Vračević, savetnik u Muzeju naivne i marginalne umetnosti (u daljem tekstu MNMU) u Jagodini.
Za ime Janka Brašića ne samo da se vezuje početak naive kod nas, jer je bio jedan od najstarijih slikara koji su počeli da rade i izražavaju se samouko, nego je, pre svega, dobrim delom zaslužan i za otvaranje MNMU u Jagodini, tadašnje Galerije likovnih samoukih umetnika.
-Naime, uvažavajući veliki ugled koji je Brašić uživao u Srbiji, grupa javnih radnika na čelu sa Mirom Bošković, koja je tada bila direktor biblioteke u Jagodini, potpomognuta intelektualcima iz Beograda, osniva ovaj muzej 1960. godine i prve slike koje je on imao bile su slike Janka Brašića. On je tada dao veliku donaciju muzeju, kao i svoja najznačajnija dela. Svojim primerom je podstakao i druge samouke slikare širom Srbije da priđu ovom muzeju. Znači, on je udario temelje ovoj ustanovi, ali svojim daljim angažmanom, gde god je to bilo moguće, on je isticao značaj naše ustanove i mogu slobodno reći da dobrim delom danas radimo i postojimo zahvaljujući čika Janku, kako su ga zvali, istakla je Marica.
Muzej naivne i marginalne umetnosti je jedan od nekoliko najvažnijih muzeja ove vrste u svetu. Uz Zagreb, zatim Pariz i Lozanu spada u najveće muzeje ove vrste u svetu. Sve zahvaljujući viziji jednog samoukog slikara iz Oparića, Janka Brašića.

Marica Vračević, Muzej se na pravi način odužuje svom začetniku

-U zbirci MNMU danas je čuva 57 dela Janka Brašića. Neposredno pred početak pripreme velike izložbe ovog umetnika, koja će biti upriličena krajem marta, dobili smo na poklon još jedno njegovo delo, crtež, što samo govori koliko je narod zainteresovan za Janka Brašića i koliko im je drago što će ponovo videti izložbu, pa su nam, eto, i na taj način, poklonom crteža, to pokazali. Videti delo osnivača jedne umetnosti, osnivača ovog muzeja, velika je stvar, kaže ona.
Janko Brašić, kao samouk, bavio je u početku poetskim realizmom. On je želeo da bude veliki umetnik, poput Paje Jovanovića, želeo je da slika svoj narod, istorijske događaje. Prve slike su i rađene u duhu realizma, objašnjava Marica Vračević.
-Kako je vreme prolazilo, on je postajao slobodniji. Smelije je koristio boju da izrazi ono što želi. Tako imamo slike gde se pokazuje kao veliki kolorista. Što se tema tiče, uglavnom je slikao portrete, svakodnevnicu seoskog života. Poznate su slike igranki, prela, svadbi. Široj javnosti su poznate njegove istorijske kompozicije: Boj Srba i Turaka, Kosovski boj, Odvođenje roblja. To su monumentalne kompozicije, platna velikih dimenzija, sa više stotina figura, gde je on u jednoj sintezi legende, mita, stvarnosti i predanja, prikazao tu herojsku borbu našeg naroda. Sve vreme na njegovim slikama prožima se jedan motiv:ljubav prema stvaralaštvu i ljubav prema narodu.
Janko Brašić je stvarao više od šest decenija. Ne postoji tačan broj njegovih slika, crteža i skulptura, jer se mnoge nalaze po privatnim kolekcijama u inostranstvu. Pretpostavlja se na je naslikao više stotina slika, nekoliko hiljada crteža, oslikao je desetak manastira u Srbiji, među kojima je poznate freske u manastiru Tresija ispod Kosmaja. Radio je skulpture, dva spomenika u Belušiću i rodnom Opariću, čak je sam projektovao svoju kuću. Hteo je na svim poljima da pokaže kako jedan samouki čovek može da postigne zapažene rezultate i iskaže svoj talenat kroz estetski lepe stvari.

slika Janka Brašića- na izložbi će biti izloženo 40 dela

– Retrospektivna izložba, koja će biti otvorena krajem marta, sadržaće 40 dela Janka Brašića. Mi smo se odlučili da to budu najreprezentativnija dela ovog umetnika. Ima više od dvadeset godina kako je Janko umro i mnogo se toga promenilo od vremena kada je on počeo da stvara. Bio je usamljen, decenijama, kao seoski slikar, do toga da je u jednom trenutku bio mera vrednosti. Brašić je učio kroz svoj rad. Svima je savetovao da pronađu svoju sliku, svoj način izražavanja da ne kopiraju njega. Danas, mi nikako ne smemo da dozvolimo da njegova dela padnu u senku. Ni jedna zemlja, ni jedan muzej ne sme da se odrekne i poceni svog začetnika. To je sudbina začetnika u svim pravcima umetnosti, da dođu novi i jači, ali ostaje da je bio prvi, da je zaslužan za osnivanje ovog muzeja, da je podstakao na desetine samoukih slikara širom Srbije da slikaju po njegovom primeru. Iza njega ostaju radovi neprocenjive vrednosti, kako istorijski tako i umetnički, i ovo je prilika da publika vidi dela jednog velikog umetnika, rekla je Marica Vračević, muzejski savetnik, napominjući da će o tačnom datumu otvaranja izložbe publika biti naknadno obaveštena putem medija.
T.Mitrović

Copyright © 2012-2013 Novi Put. .