Naslovna // Kultura // Priča o Nušiću: Jovanča Micić proslavio Jagodinu

Priča o Nušiću: Jovanča Micić proslavio Jagodinu

– Jovanča Micić, glavni lik Nušićeve komedije „Put oko sveta”, postao je srpski sinonim za svetskog putnika – kaže istoričar Ninoslav Stanojlović, čiju je knjigu Nušić i Jagodina prošle godine objavio festival Dani komedije

Ove godine navršilo se 75 godina od smrti komediografa Branislava Nušića i 130 godina od kako je prvi put bio u Jagodini. Istoričar Ninoslav Stanojlović, vrsni hroničar prošlosti jagodinske, kaže da sa sigurnošću možemo tvrditi da je Nušić, tada još uvek Alkibijad Nuša, prvi put posetio Jagodinu 1883. godine. Iste godine njegov rođeni brat Konstantin Đ. Nuša, magistar farmacije, svršeni student Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Gracu, otvorio apoteku u Ćupriji. Posećujući svog brata, Alko je često odlazio u posetu jagodinskom apotekaru Antoniju [ohaju i njegovoj supruzi Jovanki. On je kasnije poslužio Nušiću za lik apotekara Zemličke u „Putu oko sveta”, takođe saznajemo od Ninoslava, čiju je knjigu „Nušić i Jagodina” prošle godine objavio festival „Dani komedije”.

Nusic sa vojnicima u Jagodini

Nusic sa vojnicima u Jagodini

Kao kaplar u sedmom puku Nušić je u Jagodinu poslat 1885. godine zajedno sa deset „otresitijeh” kaplara, koji su obučavali dobrovoljce petnaestog puka, čiji je komandant bio major Radomir Putnik. Komandir čete, poručnik Đoka Bogdanović, obrazovao je od dobrovoljaca poseban vod. „Eto, tebi dajem taj vod, pa trljaj glavu sa njima kako znaš!”, rekao mu je poručnik. Kada ih je postrojio, Nušić je prvo video pesnika Vojislava Ilića u nekom starom, otrcanom šinjelu. Zaboravivši na svoj visoki položaj, pritrčao je Vojislavu i izljubio se sa njim.

„I da je bar na tome ostalo, dalo bi se još nekako sa vojničkoga gledišta i oprostiti. Izljubio se kaplarnik sa desnokrilnim, pa svršena stvar. To bi se moglo čak smatrati i kao lepa pojava, kao oličenje drugarske ljubavi između vojnika i starešinskoga kadra. Ali, do Vojislava, odmah u frontu, stajao je Đoka Babić, komičar, pa do njega Ninić sudija, do koga Stuparević učitelj i uopšte sve sam boem, sve sam dardanelski gost. I razume se, ja nisam imao kuda, već zašao i ljubio se sa celim frontom. Kad sam zatim prišao komadiru Đoki Bogdanoviću da mu raportiram da sam primio vod, kao i brojno stanje njegovo, on se slatko nasmejao i rekao mi: „Video sam, sasvim si vojnički primio dužnost!, piše Nušić o tim danima.

– Posebno značajan istorijski pisani izvor, vezan za Nušića i Jagodinu, je sećanje Petra Pere T. Aranđelovića, apotekara, koji je na gotovo literaran način predstavio Nušićeve jagodinske dane, odnosno ličnosti i događaje, koji su čuvenog srpskog komediografa, naveli da četvrt veka docnije, napiše glasovitu komediju „Put oko sveta. Čudnovati doživljaji Jovanče Micića Jagodinca, u deset slika, s pevanjem i igranjem – navodi Stanojlović.

Petar T. Aranđelović, rođeni Jagodinac i Nušićev prijatelj iz mladosti, o boravku njegovom u varoši na Belici, između ostalog, piše: „Kad smo 1885. zaratili s Bugarima, svi koji su bili sposobni za pušku i rat mobilisani su, mada svi nisu odmah otišli na front. Pored toga, bilo je i mnogo dobrovoljaca. Tako smo se našli među mobilisanima i ja i moji školski drugovi iz gimnazije i sa univerziteta. Kao apotekarsli praktikant, ja sam ostao na službi u „Pančićevoj” apoteci u Savamali, moji drugovi otišli su na razne strane van Beograda. Među poslednjima bio je i Alkibijad Alko Nušić, koji je već bio poznat kao pisac, ali se još nije zvao Branislav. U toku rata slušao sam o njemu da je u borbenoj liniji, ali nisam znao gde je. Pred kraj rata nađem se u svom rodnom mestu, u Jagodini, da bih se video sa svojima i saznao šta je bilo s mojim starijim bratom, koji je bio konjički kaplar na frontu. I prvi čovek koga sam sreo na putu prema kući bio je Alko”.

Ninoslav Stanojlović

Ninoslav Stanojlović

Stanojlović još navodi da Nušić u Jagodini nije ništa pisao osim dva-tri epigrama. Ali, pogreb jednog promrzlog druga, tačnije slika sumornog sprovoda u Jagodini po kiši i blatu, sa taljigama i umornim pokislim kljusetom, koje ih jedva vuče, ostavio je neizbrisiv trag u njegovom i sećanju Vojislava Ilića, kaoi u njihovim delima. Ubrzo posle rata, još iste godine, s jeseni 1886. godine, obojica su opisali taj prizor, svaki na svoj način, ali skoro istim rečima. Nušić u prozi, u kratkoj priči-sličici iz srpsko-bugarskog rata „Sprovod”, a Ilić u jednoj od svojih najboljih pesama „Sivo sumorno nebo”.

            – U celokupnom Nušićevom repertoaru, od mnogo maestralno izvajanih likova, publika je posebno simpatisala ulogu Jovanče Micića, „trgovca iz Jagodinu”. Ovaj lik, nastao u jagodinskom lovačkom kafančetu, zvučnog imena „Dardaneli”, prvi put je stupio na „daske koje život znače” u komediji „Običan čovek”. Premijera ove šale u tri čina, koju je izveo ansambl Narodnog pozorišta u Beogradu, u režiji Milorada Gavrilovića, izvedena je 6. septembra 1901. godine.

JAGODINCI U KOSMOSU

Povodom obeležavanja 570 godina od prvog pomena Jagodine, u tadašnjem Svetozarevu održana je manifestacija, pod nazivom „Put oko sveta od Jagodine do Svetozareva”, koja je trajala od 22. do 28 septembra 1969. godine. Za to vreme, svojevrsni predsednik opštine bio je popularni glumac MiodragPetrović-Čkalja. Između ostalog, u okviru ove manifestacije, 22. septembra, prikazan je i igrani film „Put oko sveta”, u režiji Soje Jovanović, u kome je on tumačio lik Jovanče Micića. Centralni događaj zbio se poslednjeg dana ove zanimljive smotre, 28. septembra. Tada je Čkalja, u završnoj, prigodnoj pozorišnoj priredbi pod nazivom „Put oko sveta od Jagodine do Svetozareva” odigrao lik Jovanče Micića,koji je otputovao na mesec, da i u kosmosu pokaže ko su Jagodinci.

JOVANČA PROSLAVIO JAGODINU

– Jovanča Micić, glavni lik komedije „Put oko sveta”, proslaviće Jagodinu i svoje ime, postavši srpski sinonim za svetskog putnika. Od pozorišne praizvedbe njegovih „čudnovatih doživljaja” prošao je čitav vek.Za to vreme mnogi znameniti srpski glumci ogledali su se u ovoj ulozi. Od prvog Jovanče, Čiča Ilije StanojevićaStatistički gledano, od 40. festivala „Dani komedije” Nušićeve komedije su izvođene u 24 i to 43 puta. Zanimljivo je da su na ovoj pozorišnoj smotri humora i smeha, održanoj 1978. godine, sve predstave bile delo ovog velikog srpskog komediografa-navodi Stanojlović.

Cica Ilija Stanojevic

Cica Ilija Stanojevic

Manda u ulozi Jovance na Danima komedije

Manda u ulozi Jovance na Danima komedije

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

KAFEDŽIJA “POZAJMIO” IME?

Ime Jovanča (Jovanče), nesumnjivo deminutiv muškog imena Jovan, nije tih godina bilo retko u Jagodini. Prema prvom poimeničnom popisu žitelja jagodinskih i njihove imovine iz 1863. godine, u varoši je živelo 14 lica sa tim imenom. Dve decenije kasnije, 1883. godine, prema popisu stanovnika Jagodine, koji plaćaju sveštenički bir, bilo ih je samo četvorica. Ovo ime Nušić je mogao da sretne i u ostalim mestima tadašnje Srbije i u drugim prilikama, ili da mu bude poznato iz priča, nastalih u književnim krugovima, kuda se kretao, o sukobu sujetnog i osionog jagodinskog kmeta Jovanče Cvetanovića sa Đurom Jakšićem, zlosrećnim poetom i učiteljem krasnopisa u realčici jagodinskoj, na Svetog Savu 1871. godine. Sigurno je da Nušić, stvarajući lik i ime Jovanče Micića, nije mislio na bahatog kmeta Cvetanovića, već sigurno na dobrodušnog i srdačnog kafedžiju Jovanču Simića, vlasnika glasovitog lovačkog kafančeta „Dardaneli” – kaže Stanojlović.

Tekst i foto: Zorica Gligorijević

Copyright © 2012-2013 Novi Put. .