Naslovna // Slobodno vreme // Levač – Lepota kakve nema, a koje često nismo svesni

Levač – Lepota kakve nema, a koje često nismo svesni

 

 

 

Jagodinsko bratstvo prošle srede posetilo manastir Kalenić

 

 

img_08581

Članovi jagodinskog bratstva sa prijateljima iz Levča : druženje koje traje godinama

Članovi jagodinskog bratstva nastalog u višegodišnjim posetama Hilandaru i Svetoj gori, prošle srede su posetili Kalenić, jedan od najlepših manastira Šumadijske eparhije koji se nalazi na istočnim obroncima Gledićkih planina.
Dobro raspoloženje, lepo vreme i beskrajno zanimljivi razgovori obeležili su i ovo druženje, koje je trajalo od podneva do ranih večernjih sati. U odlasku ka Kaleniću išli smo putem preko Bresja, Glavinaca, Kolara i Beočića. Uz po neku šalu i stalne zahteve da Miloš uključi klimu, do Strugovih objašnjenja gde smo prošli, šta je tu nekada bilo i šta ćemo tek videti, promicali su živopisni predeli Levča. Za nekih sat vremena, koji minut gore – dole stigli smo do Kalenića, koji je odisao savršenim mirom, finu svetu tišinu narušavao je samo žubor rečice u neposrednoj blizini. Konaci, muzej i crkva posvećena Vavedenju Presvete Bogorodice izgledali su prelepo pod sjajem ranog popodnevnog sunca. Uređeni travnjaci, česma i klupe u senovitom hladu četinara oživeli su uspomene starijih članova bratstva, koji su u detinjstvu u organizaciji škola tu provodili po petnaestak dana tokom zimskih i letnjih raspusta. Dule Sudar, Miško, Cale i doktor Strenka su pokazivali gde su bile sobe u kojima su bili smešteni i nostalgično objašnjavali vreme u kome su rasli, vreme u kome se lepo i dobro vaspitanje podrazumevalo i u kome nije bilo destrukcije i svakojakih poroka.
Dobrodošlicu u manastir poželela nam je igumanija Nektarija i upoznala nas sa najvažnijim detaljima vezanim za postanak i opstanak Kalenića kroz vekove.Između ostalog da je manastir Kalenić zadužbina protovestijera Bogdana, visokog dvorjanina despota Stefana, kao i da je crkva posvećena Vavedenju Presvete Bogorodice podignuta i živopisana između 1407. i 1413.godine. Takođe, mati Nektarija nas je upoznala i sa činjenicom da je manastir sazidan u stilu takozvane moravske arhitekture, kao i da je bio jedna od najlepših građevina svoga vremena u vizantijskom svetu. Nakon sažetog i razumljivog upoznavanja sa najbitnijim informacijama vezanim za Kalenić, Miloš Lukić, organizator ovog izuzetnog izleta predao je skroman prilog našeg bratstva igumaniji, nakon čega smo krenuli u obilazak muzeja unutar zidina manastira i do manastirske prodavnice.Brojanice, ikone, sir, med, džemovi, rakije, krstići od tisovine, jasena i mnogo toga još, što se proizvodi isključivo u manastiru. Na kraju posete ovom izuzetnom zdanju koje odoleva vekovima u svoj svojoj lepoti, svi smo upalili sveće za žive, i za one koji su nas napustili.

Netaknuta priroda Gledićkih planina : pogled sa Samara puca nestvarno daleko

Netaknuta priroda Gledićkih planina : pogled sa Samara puca nestvarno daleko

Po završetku posete Kaleniću, zaokupljeni mirom koga smo udahnuli usledio je nastavak putovanja. U mini busu je vladalo dobro raspoloženje, pričalo se o recepturama za vino i rakiju, anegdotama sa nekih prošlih putovanja, a Miško je tražio perorez kako bi probao punomasni dimljeni sir proizveden u manastiru, uz odobravanje i podršku Mileta Stanojevića. Čika Mida, najstariji, ali i te kako vitalan član bratstva je odmahivao glavom i svojim duhovitim komentarima doprinosio još boljoj atmosferi.Nakon savladavnja uspona i putovanja od nekih pola sata dobrim makadamskim putem stigli smo na kotu Samar, sa koje je pucao pogled i ka Jastrepcu, Crnom vrhu i Kopaoniku. Svež vazduh, domaći livadski med, voda sa izvora, prvoklasni kozji sir i starinski domaći paradajz, kao i iskreno i više nego toplo gostoprimstvo naših domaćina, odnosno Slavoljuba Đurđevića – Slave i njegovih prijatelja učinili su da bar na tren shvatimo koliko nam je lepa ova naša Srbija i koliko u njoj ima dobrih i poštenih domaćina. Naravno, uz sve to išla je i po neka šljivovica ili loza, kao i razne priče o cenama i kvalitetu sireva, preko priča o stavljanju kupusa u bure, do zanimljive anegdote koju je doktor Mile Marković doživeo na jednoj farmi ovaca u Kazahstanu.Nakon sat i po vremena provedenih na Samaru krenuli smo ka Opariću na nastavak druženja sa našim domaćinima.

img_08441

Biser Šumadijske eparhije : manastir Kalenić

U objektu dugogodišnjeg poznatog fudbalskog radnika sa ovih prostora, sadašnjeg predsednika Fudbalskog saveza Pomoravskog okruga Bobana Vukićevića, nastavljeni su započeti razgovori, evocirane uspomene na neke prošle godine i susrete koji su uvek bili i više nego prijateljski. Naravno uz izuzetnu trpezu koju su od srca pripremili naši domaćini i više vrsta vina koje su proizveli Mile Stanojević i Neša Milosavljević. Malo po malo, dva imenjaka Boban Marović i Boban Vukićević prisetili su se i nekih davnih utakmica, opravdano i neopravdano poništenih golova, pobeda i poraza. Reč po reč o vinu, fudbalu, putovanjima i vreme je bukvalno proletelo. Tačno u 18,00 čika Mida je komandovao polazak, naravno nije bilo protivljenja, jer se u jagodinskom bratstvu poštuju godine i životno iskustvo. Pozdravili smo se sa divnim ljudima koji su nas ugostili i dogovorili da vrlo brzo ponovimo druženje.
Pri povratku u Jagodinu, sunce je već tonulo iza brda, članovi bratstva su i dalje bili raspoloženi za priču, svi svesni činjenice da smo proveli jedan izuzetno lep dan, i da bi trebalo da ih bude više u godinama koje dolaze, jer takvi dani vrede i u nekom budućem vremenu će predstavljati uspomene kojih ćemo se rado sećati …

Lj.Vujić

Copyright © 2012-2013 Novi Put. .