Naslovna // Slobodno vreme // Svetinje koje odolevaju vekovima

Svetinje koje odolevaju vekovima

Članovi jagodinskog bratstva ispred manastira Tomić

Članovi jagodinskog bratstva ispred manastira Tomić

Prošlog petka su članovi jagodinskog bratstva posetili tri manastira moravske Svete Gore i to manastir Tomić, manastir Zlatenac i Miljkov manastir. Izuzetno lepo vreme i po pravilu već dobro raspoloženje obeležili su i ovaj izlet i druženje.
Preko Glogovca i Malog Popovića uputili smo se ka manastiru Tomić, koji se nalazi u pitomom ataru sela Vojske, u opštini Svilajnac, na desnoj obali Velike Morave, okružen senovitom šumom i brdima. Nakon četrdesetak minuta vožnje mini – busom stigli smo do prvog odredišta.Svi smo bili prijatno iznenađeni uređenošću prostora unutar manastirskih zidina, te crkvom i konacima.Manastir Svetog apostola Tome je u narodu poznatiji kao manastir Tomić, ali prema rečima jedne od sestara koja nam je poželela dobrodošlicu,naziv Tomić najverovatnije ne potiče od imena ktitora, već od deminutiva imena svetitelja kome je posvećen. O vremenu izgradnje manastira i njegovom ktitoru ne postoje nikakvi pisani podaci, ali se smatra da je podignut u vreme despotovine despota Stefana Visokog. Manastir Tomić je danas ženski manastir sa malobrojnim sestrinstvom. Posle obilaska crkve, posetili smo manastirsku prodavnicu u kojoj se prodaju biljne kapi, melemi,čajevi, kreme, rakije sa lekovitim biljem, sve je to proizvedeno po tradicionalnoj i prirodnoj recepturi. Zatim je usledilo fotografisanje za uspomenu i nastavak putovanja ka sledećem odredištu, odnosno manastiru Zlatenac.

Manastir Tomić : svetinja koja odoleva vekovima

Manastir Tomić : svetinja koja odoleva vekovima

Blizina Velike Morave, vinogradi pored kojih smo prolazili, zanimljivi i šaljivi komentari, učinili su poslednji ovogodišnji septembarski dan izuzetno prijatnim.Za nepun sat vožnje stigli smo do manastira Zlatenac, koji se nalazi u selu Gložane, takođe u svilajnačkoj opštini.Zlatenac je ženski manastir i nalazi se na strmoj, desnoj obali Velike Morave, okružen gustom šumom. I u ovom manastiru smo naišli na toplu dobrodošlicu, i ako su u toku radovi na rekonstrukciji i sanaciji temelja crkve posvećene Svetim vračima, Kozmi i Damjanu. Arhitekta Radojica Stevanović se odmah zainteresovao za trenutne radove na crkvi i kroz razgovor sa radnicima koji rade na sanaciji temelja upoznao sa problemima, konstatujući da će radovi koji su u toku biti delotvorni. Jedna od sestara nam je rekla da je manastir sagrađen 1427.godine i da je zadužbina despota Stefana Lazarevića,kao i da pripada Resavsko – moravskoj školi, koju čini dvanaest manastira. Ikone i freske je radila žička ikonopisačka škola i one imaju veliku umetničku vrednost. Jedna od lepota ovog manastira je i drvena vodenica na Velikoj Moravi, do koje smo Miloš, Radojica, Žarko i moja malenkost, stigli silaženjem niz 164 stepenika kroz gustu hrastovu šumu. Kada smo stigli do vodenice prizor je bio fantastičan, Morava se presijavala na septembarskom suncu ušuškana u tišinu, mir i spokoj. Po povratku u manastirsko dvorište i kraćeg razgovora sa igumanijom, nastavili smo put do našeg sledećeg odredišta, a to je bio Miljkov manastir.

Jagodinsko bratstvo ispred manastira Zlatenac

Jagodinsko bratstvo ispred manastira Zlatenac

Do Miljkovog manastira, koji se takođe nalazi u ataru Gložana stigli smo oko tri popodne. Veliko manastirsko dvorište po kome su išle misirke, guske i par dobroćudnih pasa darovali su nam prizor s kojim se sve ređe srećemo.Prilikom obilaska crkve igumanija nas je iscrpno upoznala sa istorijom ovog manastira, čiji je prvobitni naziv bio Bukovica.Nije poznato ko je podigao ovaj manastir, ali prvi pisani dokument o njemu datira iz 1374.godine( hrisovulja kneza Lazara). Kroz vekove manastir je pljačkan, rušen i paljen od strane Turaka. Godine 1787. manastir obnavlja Miljko Tomić, trgovac iz Gložana, po kome manastir dobija sadašnje ime, Miljkov manastir.
Za sve članove jagodinskog bratstva veoma je bila zanimljiva priča o dolasku ruskih monaha – emigranata u Miljkov manastir 1926.godine pod vođstvom jeromonaha Amvrosija Kurganova. Tom prilikom u ovaj manastir su ruski monasi doneli ikonu Bogorodice Ahtirske, koja se i dan danas nalazi u Miljkovom manastiru i kojoj se pripisuju mnoga čudotvorna svojstva i izlečenja ljudi i od najtežih bolesti.Nakon upoznavanja sa istorijografijom ove svetinje koja odoleva vekovima, otišli smo do manastirske prodavnice i svi kupili ikonu Bogorodice Ahtirske sa magnetom, da nam se nađe, ipak živimo u teškim vremenima. Onda je usledilo fotografisanje, jer slika govori više od hiljadu reči, a ovaj dan i ovu posetu Miljkovom manastiru svakako je trebalo ovekovečiti.
Po završenom obilasku manastira Tomić, manastira Zlatenac i Miljkovog manastira uputili smo se ka Svilajncu, na imanje Poljoprivredno – veterinarske škole, gde su nam više nego toplu dobrodošlicu priredili Dejan Vasilijević – Čupa, Miloš Sinđelić i njihovi prijatelji. Nije bilo umora, niti žurbe i nedoumice da smo se već previše zadržali, svi smo uživali u prelepom danu.

Miljkov manastir : mesto gde se čuva čudotvorna ikona Bogorodice Ahtirske

Miljkov manastir : mesto gde se čuva čudotvorna ikona Bogorodice Ahtirske

U lepoj školskoj trpezariji, uz bogatu trpezu i Miletovo vino od hamburga i Kaberne sovinjon domaćina, vodili su se opušteni, neusiljeni razgovori o godinama koje su prošle, i godinama koje dolaze. O zajedničkim poznanicima, školskim i studentskim danima, o načinu spravljanja i čuvanju rakije, s posebnim osvrtom da su stakleni italijanski baloni sada mnogo slabijeg kvaliteta nego nekada. Čika Mida je oko šest popodne diskretno ukazivao da bi trebalo da krenemo, ali je ovoga put Strug bio vođa puta, pa je druženje potrajalo još par sati, koje nismo ni osetili.
Negde oko osam uveče smo se pozdravili s našim domaćinima, pozvali ih da nas posete i krenuli ka Jagodini puni utisaka. U mini busu atmosfera više nego dobra, potpomognuta sa ,,Nesanicom”, ,,Pukni zoro” i ,,Rastao sam pored Dunava”. Svi nasmejani od čika Mide, preko Miška, Caleta, Struga, Mileta, doktora Strenke, Miloša, do Žarka i Radojice koji su sa nama, u ovom sastavu bili prvi put.
Još jedan izuzetan izlet, još jedan prelepo proveden dan, sasvim dovoljan razlog da vrlo brzo ponovo negde odemo, da se družimo, da što bolje upoznamo ovu našu lepu Srbiju i da generacijama koje dolaze ukažemo koliko je bitno da sačuvamo svoje korene, jer postoji bar milion razloga zbog kojih bi trebalo da budemo ponosni na njih …
Lj.Vujić

Copyright © 2012-2013 Novi Put. .