Naslovna // Slobodno vreme // Zaljubljenik u crno – bela polja

Zaljubljenik u crno – bela polja

Enigmatika kao multidisciplinarnost

Miroslav Živković iz Jagodine objavio je 1.389 radova u 55 časopisa, a njegovu zbirku čini 1.130 primeraka raznih enigmatskih časopisa iz 51 zemlje

Miroslav Živković iz Jagodine, diplomirani inženjer tehnologije, koji je radio u laboratoriji Fabrike „Kablovi“, pasionirani je enigmatičar. najpre je 1962. godine počeo da kupuje „Enigmu“ radi razonode. Naredne godine je prestao da to čini, jer je počeo da studira. desetak godina kasnije dok je služio vojni rok u Kruševcu kupio je časopis „Čvor razbibriga“. asopis mu se dopao, jer je bio raznovrstan, jer, kako sam kaže, enigmatika nije puko rešavanje ukrštenih reči, već veći spektar zagonetki.
-Upecao sam se na to. Kada sam otišao u Italiju kupio sam njihov časopis za koji se ispostavilo da je najbolji i da ima preko 200 imitatora. Iako nisam znao jezik, gledao sam grafiku. Onda sam putovao za Grčku, Tursku i druge zemlje i počeo da kupujem njihove enigmatske časopise, jer sam želeo da vidim kako ti časopisi izgledaju u drugim zemljama. Intenzivno sam počeo da ih sakupljam 1984. godine-kaže Miroslav.

Naš sagovornik danas ima 1.130 primeraka raznih enigmatskih časopisa iz 51 zemlje. Od evropskih država nedostaju mu samo iz Monaka, Lihteštajna i San Marina, ali zato ima časopise iz Izraela, Libana, Kazahstana, Malezije, Tajlanda, ilea, Urugvaja i Perua. Najviše časopisa, preko 200, ima iz Italije, među kojima su neki veoma stari, jer potiču s početka prošlog veka. Miroslav ima preko 250 domaćih enigmatskih časopisa od kojih mnogi imaju oznaku prvog broja. Miroslav ima i najmanje 10.000 stranica odštampanih tekstova sa interneta o enigmatskim temama i preko 1.000 fotokopiranih strana o tome. Sakupio je i nebrojeno isečaka iz raznih publikacija, kao i rukopise. Poseduje i 16 romana u kojima se zaplet zasniva na ukrštenicama.
-Objavio sam 1.389 radova u 55 časopisa. Reč je o raznim enigmatskim vrstama, poput anagrama, rebusa, kriptograma, mrežnih zagonetki. Ukrštenice mogu da se rade i kompjuterski, ali su malo cenjene, jer ne dolazi do izražaja kreativnost i sposobnost. U fabričkom listu objavio sam stotinak, a u nedeljniku „Novi put“ pedesetak. Inače, enigmatika je za mene multidisciplinarnost. Proširuju se znanja i prijateljstva, upoznaje se moć jezika, rađa se osećaj kreativnosti, jer stvaram nešto novo, a to je i mogućnost projektovanja virtualne slike o, na primer, Urugvaju, Peruu, kao i isključvanje iz svakodnevice. Nekada uz ukrštenicu ili neki časopis provedem samo nekoliko minuta, a nekada i po nekoliko sati dnevno-dodaje Miroslav.

On je na čvorovom prvenstvu dva puta ušao u finale. Bio je među prvih deset u Jugoslaviji 1984. i 1986. godine. U prvenstvima je učestvovao u rešavanju, sastavljanju i taktičkologičnim zagonetkama. Osvojio je i prvo mesto za najbolji anagram povodom jubileja–dvehiljaditog broja “Novosti enigme”, najdugovečnijeg srpskog enigmatskog lista. to se tiče kvizova, kako sam kaže, trebalo bi da dobije enziju, jer se ove godine navršava 40 godina od kako učestvuje u njima. Do sada je bio u tridesetak kvizova. Najveću sumu novca, 495.000 dinara osvojio je pre pet godina u “Visokom naponu”.

Miroslav je član Društva enigmatičara „Nove zagonetke“ iz Beograda koje ima osamdesetak članova. Komunicira sa preko 50 stranih enigmata, od kojih je svakako najpoznatiji Vil Šorc, urednik kultnih ukrštenih reči u “Njujork tajmsu”.
-Zanimljivo je da je prva moderna ukrštenica nastala 21. decembra 1913. godine. Prva enigmatska knjiga koju je štampala izdavačka kuća „Simon i Šuster“ otštampana je 1924. godine. U Srbiji prva zagonetka, ako se ne računaju Vukove, koje nisu autorske, bila „Šarada“ iz Davidovićevog zabavnika, objavljena 1920. godine. Potpuni anonimusi, Ričard Sajmon i Maks Šuster
prvi su u svetu objavili knjigu sa ukrštenim rečima. Knjiga je izdata sa nadom da će uspeti da pokrije troškove štampe i da donesi kakav-takav prihod dvojici hrabrih momaka. Na opšte iznenađenje, ova publikacija je doživela nezapamćeni uspeh kod čitalaca-rešavača. Potražnja za njom, primorala je izdavače da doštampaju tiraž još nekoliko puta u toku ove godine. Takoreći, najednom su milioni Amerikanaca počeli luduju za crno-belim poljima. Ukrštene reči rešavale se na svakom mestu, a nestrpljivi rešavači jedva su čekali novine sa tačnim odgovorima-zaključuje Miroslav.

Ludilo dvadesetih
-“Ludilo dvadesetih” reflektovalo se i i kroz neobične situacije, koje su pratile američke građane. Supruge su se žalile da njihovi muževi zanemaruju brigu o kući, a i o njima samima. Izvesna gospođa Zaba obratila se sudu sa molbom za razvod, jer nije mogla da odvrati svog supruga od nezgodne navike da po čitav dan bulji u ukrštene reči. Sudija je doneo presudu, kojom se zabranjuje gospodinu Zabi da rešava više od tri ukrštenice dnevno. Sličan slučaj se desio u Nebraski. Zapostavljena supruga je odgovorila svome mužu, ali na recipročan način. Na vratima njihove kuće ostavila je poruku, koja je imala vid opisa jedne ukrštenice. Kada se svaka reč odgonetne, dolazi se do fraze : ,, Dragi Klarens, ja sam napustila kuću da bih otišla mami. Meri‘’.Supružnici Kerner iz Bruklina imali su manje sreće. Iznervirani muž, kome žena nikako nije htela da pripomogne u rešavanju, prvo je usmrtio nju, a potom i sebe-navodi Miroslav.

Tekst i foto Z. Gligorijević

tagovi: , , ,

Copyright © 2012-2013 Novi Put. .