Naslovna // Tu oko nas // Milivoje Marković – Komarac, živa legenda Svilajnačkog fudbala

Milivoje Marković – Komarac, živa legenda Svilajnačkog fudbala

 

 
Milivoje Marković zv. Komarac (86), živa fudbalska legenda, rođen je 12. oktobra 1931. godine u Starom Nagoričanu kod Kumanova od oca Dušana i majke Zorke, oboje učitelji na službi u tom mestu. Milivoje je jako ponosan na svoje pretke. Njegov deda Vladislav Marković, trgovac iz Svilajnca, vratio se živ i zdrav sa Solunskog fronta, a majkin otac Milan bio je pre Prvog svetskog rata predsednik Kumanova i jedan od ktitora manastira Prohor Pčinjski. Kralj Aleksandar Karađorđević je 1934. godine obišao školu i uručio Milivoju i Tomislavu Čordareviću (deci učitelja Dušana i Mladena) po dukat Mali Napoleon. Dušan i Zorka 1935. godine prešli su u školu u Viteževu i tu je Milivoje završio 4 razreda osnovne škole. Dušan je veoma voleo fudbal i od 1926. godine bio je igrač SSK „Jugović“ Svilajnac. U Viteževu nije imala struja, pa je vodio sina Milivoja kod Mire Pušnjaka da preko akumulatora slušaju radio prenose BSK – Jugoslavija. Često su išli i u Beograd da gledaju fudbalske utakmice prve lige i reprezentacije.

Milivoje Marković u svom stanu

Milivoje je nastavio školovanje i završio 1950. godine 8 razreda gimnazije u Svilajncu. Nadimak „Komarac“ dobio u trećem razredu gimnazije kada je kritikovao druga Miška što nije naučio lekciju, a ovaj mu uzvratio: „Ti ćeš da mi kažeš, vidi kakav si kao komarac!“ I tako je ostalo do danas. Kao gimnazijalac Milivoje je igrao fudbal za podmladak FK „Radnički“ Svilajnac i na starom igralištu preko „Resave“ pobedili su sa 2:1 podmladak Partizana koji je vodio Špic.

Posle završene gimnazije Milivoje Marković – Komarac upisao se na Veterinarski fakultet u Beogradu, gde su već studirali: Mrša, Lalić, Žabac, Stari, sve same fudbalske legende iz Svilajnca. Na Slaviji ga je sreo kapiten podmladka Partizana, Plazinić, i pozvao da ide sa njim na trening, ali pošto je bila velika gužva na upisu, zakasnio je na trening. Za vreme studiranja redovno je dolazio da igra za FK „Radnički“ Svilajnac, gde je bio jedan od najboljih igrača i igrao na mestu halfa. Tako je na „Bojači“ 1952. godine pred 2000 gledalaca „Radnički“ Svilajnac igrao nerešeno sa „Radnički“ Kragujevac, 2:2. Markovićeva fotografija našla se u listu „Sport“ kragujevačkog fudbalskog podsaveza, a o njemu je često pisala i „Svetlost“ Kragujevac.

Milivoje Marković i Zoran Radosavljević

Milivoje je 1955. godine otišao na trening u Crvenu Zvezdu gde su pridošli igrači među kojima su bili Valok, Petaković, Komarac i drugi igrali protiv prvog tima u kome su bili Zeković, Stanković, Palfi, Toplak, Spajić, Mitić, Bora Kostić i dr. Najbolji potez tog treninga napravio je Komarac kad je Rajko Mitić šutirao, a ovaj sa gol linije zaustavio loptu grudima i kolenom vratio golmanu. Slobodan Ćosić, generalni sekretar „Crvene Zvezde“, odmah je napravio ugovor da potpiše. „Najlepše godine proveo sam u Zvezdi, a druženje sa Šekularcem ostalo mi je u trajnom sećanju. Igrao sam pola godine jer psihologija male sredine učinila je svoje, terali me da igram beka, a ja neću“, kaže sa setom legendarni Komarac. Budžuka i Kominjak su ga nagovorili i on se vratio u Radnički gde je igrao 21 godinu, od 1947. do 1968. godine, što je upisano i u knjizi Miodraga Kovačevića „Fudbal u Svilajncu – 65 godina Radničkog na Bojači“.

Milivoje je uporedo studirao i igrao fudbal. Stipendiju za školovanje obezbedila je Zemljoradnička zadruga Svilajnac koja mu je dodelila i dvosoban stan. A

kada je završio fakultet, u zadruzi u Svilajncu dobio je prvo zaposlenje, radio godinu dana, vodio stočarstvo i lečio stoku po selima. Jednom prilikom, OFK Beograd pobedio je Hajduk u Splitu. Beograđani su želeli da dođu u Svilajnac i odigraju prijateljsku utakmicu, ali su tražili 50.000 dinara. Pošto Radnički nije imao novac, Komarac je dao ceo iznos, iako mu je plata u Zadruzi iznosila 36.000 dinara. Kasnije je Mira Radosavljević, predsednik Radničkog, vratio dug. Komarac se seća veoma dobrih igrača iz Svilajnca, među kojima su braća „Krompiri“, Dobri i Mile Jovanović, levo i desno krilo koji su igrali za FK „Jasenica“ u Smederevskoj Palanci. Dobri je igrao i za Partizan. Takođe, Dule Jovanović (1932) bio je odličan igrač, nije primljen u Zvezdu, ali jeste u Partizanu. Kasnije je otišao u Nemačku gde i danas živi kao penzioner.

Marković sačuvao ulaznicu Jugoslavija – Engleska 1:0 iz 1954. godine

Milivoje nije zapostavljao ni svoju profesiju. Iz zadruge je prešao u Veterinarsku stanicu Svilajnac gde je radio 18 godina. Prešao je 1979. godine u Poljoprivrednu školu Svilajnac, gde je kao profesor veterine otvorio veterinarski smer, učio đake i vodio ekonomiju. Tu je radio do 1994. godine kada se penzionisao. „Ja sam imao cilj da posao kvalitetno uradim i uvek sam bio disciplinovan.“ Da je ostavio traga u ovoj školi, govori podatak da je u junu mesecu 2016. godine, povodom susreta generacija i 20 godina od maturiranja, Zoran Radosavljević, direktor Poljoprivredno-veterinarske škole sa domom učenika Svilajnac, pozvao i svog prof. Markovića.

Posle završene fudbalske karijere, Milivoje Marković bio je 2 godine tehniko u FK „Radnički“ Svilajnac čiji je trener bio Božidar Vučković – Budžuka. Njih dvojica su izveli najbolju generaciju fudbalera, među kojima je bio Dragan Milošević – Belko. Komarac se nije odvajao od svoje fudbalske lopte koju je stalno sa sobom nosio u kolima. Fudbal je aktivno igrao do svoje 37. godine, a rekreativno još i duže. Bio je i ostao gospodin. Zbog svoje velike ljubavi prema fudbalu, dobio je na poklon knjigu Fudbalski klub veterana „Sinđelić“ Svilajnac i predložen za počasnog člana ovog kluba.

Milivoje sa suprugom Nadom (1941–2003) ima ćerku Mariju, pedagog u Poljoprivrednoj školi Svilajnac, i sina Dušana koji je advokat i živi u Beogradu sa suprugom, ćerkom Anjom i sinom Ognjenom. Tradicija u sportu se nastavlja. Marijin sin Mihajlo je apsolvent na DIF-u, a ćerka Anđelka student psihologije u Novom Sadu.

Danas Milivoje Marković – Komarac svoje penzionerske dane provodi u laganim šetnjama po ulicama Svilajnca. Svakog dana kupuje „Sports ki žurnal“ i u šali kaže da više daje novac za knjige i novine nego za hranu.

Brana Živković

Copyright © 2012-2013 Novi Put. .