Naslovna // Tu oko nas // Neolitsko naselje u Drenovcu najznačajnije u Evropi

Neolitsko naselje u Drenovcu najznačajnije u Evropi

 

 

Drenovac pruža mogućnost da se tu napravi naučno istraživački centar za proučavanje neolita, kao i da postane velika turistička atrakcija

Jedno od najznačajnijih neolitskih naselja na području jugoistočne Evrope nalazi se kod Paraćina, u selu Drenovac, kod auto puta Beograd Niš. Lokalitet je otkriven početkom 60-ih godina prošlog veka, a od 2004. godine započeta su ozbiljnija istraživanja. Ovde se od pre tri godine sprovodi projekat Arheološkog instituta  ,,Drenovac-neolitski megalopolis” .

Projekat obuhvata iskopavanje neolitskog naselja, konzerviranje građe i publikaciju svih dosadašnjih radova. Pomoćnica ministra kulture je, prošle sedmice, obišla nalazište nakon čega je rekla da projekat zaslužuje svu pažnju i da će imati podršku Ministartsva kulture. Očekuje se, kaže vođa projekta prof.dr Slaviša Perić, da se i sledeće godine nastave radovi kao i da od sledeće godine prvi turisti dođu i vide ovo arheološko nalazište.

– Ovde smo do 15.avgusta pa pravimo pauzu i opet u septembru radimo na konzervaciji. Profesor Valentin Todorov sa Akademije za konzervaciju u Sofiji vodi proces konzervacije. Ove godine nismo dobili mnogo sredstava za iskopavanje pa nismo mogli mnogo studenata iz inostranstva da pozovemo. Ove godine imamo 10 studenata iz Srbije. Do sada je ovde istraživalo oko 300 studenata iz devet zemalja – rekao je Perić.

On očekuje da će sledeće godine da se završi uređenje nalazišta kako bi mogli da dođu prvi turisti.

-Ovde će biti izložena i maketa kuće iz neolita. Napravljena je od originalnog materijala koji se nekad koristio za izgradnju. Kuća je u razmeri 1:20. Postavićemo vitrine i panoe na kojima će ljudi videti tok istraživanja i predmete koje smo našli. Na osnovu istraživanja izgleda kuća planiramo da u tom stilu napravimo bungalove za izdavanje. Treba nam i jedna trafo stanica koja košta oko 30.000 evra – kazao je prof.Perić.

MEGALOPOLIS SA 700 KUĆA

Drenovac spada u lokalitet od izuzetnog značaja i jedno je od najznačajnijih neolitskih nalazišta na prostoru jugoistočne Evrope.

-Pre svega što Drenovac zauzima ogromnu površinu od 40 hektara, ima izuzetno bogat kulturni sloj od sedam metara, u hronološkom smislu pokriva izuzetno dug period. Od 6.200 godine pre nove evre, zatim sledi period od 600 do 700 godina kada ovaj prostor nije bio naseljen, da bi u vreme razvoja vinčanske kulture se formiralo ovo naselje koje je trajalo do 4.500 godina pre nove ere. Lokalitet je izuzetno atraktivan zbog vremena trajanja, zbog kulturnih preklapanja između starčevačke i vinčanske kulture. S druge strane Drenovac pruža izuzetno povoljne uslove za istraživanja jer se nalazi van naseljene zone, presečen je auto putem Beograd Niša po sredini lokaliteta. To omogućava da se lokalitet turistički iskoristi. Arheološki institut, Ministarstvo kulture, Ministarstvo turizma su pokrenuli zajednički projekat prezentacije ovog značajnog arheološkog lokaliteta a lokalitet pruža mogućnost  da se ovde obrazuju studenti ne samo iz Beograda već iz celog sveta, pre svega zbog ogromne količine pokretnih arheoloških nalaza. Iskopavanja poslednjih pet godina pokazuje da Drenovac pruža mogućnost proučavanja arhitekture, organizacioje naselja, a samim tim i organizacije stanbenih objekata, društvene organizacije, odnosa u porodici, načina privređivanja. U srednjem Pomoravlju je do sada evidentirano oko 85 neolitskih naselja na 40 kilometara, gde ima naselja i starčevačke i vinčanske kulture – objašnjava prof.dr Perić.

Profesor Perić kaže da kada su započeta istraživanja niko nije slutio da je lokalitet toliko veliki.

-Mi smo ovde došli da pravimo reviziona istraživanja jer je ovo nalazište otkriveno 60-ih godina prošlog veka. Onda smo videli da je lokalitet mnogo veći nego što se ranije pretpostavljalo. Stupili smo u kontak sa nemačkim Arheološkim institutom. Oni su obavili prva geofizička snimanja lokaliteta, zajedno sa Centrom za nove tehnologije sa Viminacijuma. Do sada smo snimili oko 30 hektara lokaliteta a rezultati pokazuju da je u Drenovcu bilo 600-700 objekta najverovanije stambenih. Zato je projekat dobio naziv neolitski megalopolis. Ovde je egzistiralo gusto naselje sa veoma složenom organizacijom. To je podrazumevalo određenu hijerarhiju, neko je morao da odlučuje kako će se graditi. Geomagnetna snimanja su pokazala da postoje određeni prostori na kojima ima objekata i na kojima nema ništa pa bi to mogli da budu trgovi. Nadam se da ćemo moći, na osnovu ovih istraživanja, da damo odgovor kako je izgledao život u jednoj neolitskoj zajednici poput ove u Drenovcu. Centar koji smo izgradili i koji treba da zaživi u narednom periodu ustvari treba da bude stecište i studenata ali i stručnjaka različitih profila koji bi pomogli sagledavanju celokupnog života u neolitskom naselju – rekao je Perić.

          IZGLED NEOLITSKE KUĆE

Na lokalitetu koji smo posetili sa profesorom Perićem nađeni su ostaci četiri kuće.

-Imali smo sreću da istražimo ova četiri objekta. Jedan od njih je najbolje očuvan. Njegove dimenzija su 12 x 5 metara, površine oko 60 kvadrata. Kuća je imala tri prostorije u prizemlju i verovatno dve na spratu. Najnoviji podatak koji je potvrđen je postojanje spratnih kuća. To se do sada naslućivalo a sada imamo punu potvrdu toga. To usmerava dalja istraživanja. Kuća ima tri prostorije, u dva se nalaze peći, ima ovalnih posuda koje su od metar visine do malih. Uradili smo i maketu kuće. To je napravio mladi arhitekta iz Jagodine Nikola Jovanović koji se prošle godine pridružio ekipi. Svaka prostorija je imala peć koja je bila uz severni zid. Uz peć su bile keramičke posude različitih dimenzija, različitih namena, bili su tu i žrnjevi za mlevenje žita. Pretpostavljamo da se na sprat izlazilo iz treće prostorije nekim merdevinama i da je gornja etaža bila u vidu galerije. Interesantno je da je u toj kući pronađeno 85 keramičkih posuda različitih oblika i dimenzija. Posuđe je bilo lepo ukrašeno. Našli smo i ostatke tegova od dva stana za tkanje – naglasio je prof.Perić.

Ono što se zna jeste da su kuće stradale u požaru.

-Bio je to kontrolisani požar jer smo između kuća pronašli keramiku koja ima originalnu boju i nije bila zahvaćena požarom. Verovatno je došlo do napuštanja kuća i smišljenog paljenja kuća. Najveća enigma ovog i ostalih neolitskih lokaliteta je što nismo pronašli mesto sahranjivanja. Ovde je živeo veliki broj stanovnika, ali za sada nemamo ni jedan grob. Pojedinačno su nalažene kosti ali to nam ne govori o ritualu sahranjivanja. To je slučaj celog centralnog Balkana – ukazao je Perić.

PODRŠKA MINISTARSTAVA I LOKALNE SAMOUPRAVE

Drenovac je veliki projekat i zato je bitna podrška nadležnih ministartstva kao i lokalne samouprave u Paraćinu.

-Projekat treba da bude još veći. Upravo zahvaljujući podršci Ministartsva kulutre i Ministartsva turizma i lokalne samouprave mi smo uspeli da održavamo kontinuitet istraživanja. Uspeli smo da izgradimo zaštitinu konstrukciju, zatim smo napravili objekat od preko hiljadu kvadrata gde će biti baza za istraživače i gde će moći da se smesti oko 60 istraživača. Bez te podrške projekat ne bi opstao. Očekujem i da se Ministarstvo nauke uključi u priču jer naši saradnici prerastaju u naučnike. Trenutno rade pet doktorata koji se tiču Drenovca, tri u Beogradu, jedan u Barseloni i jedan na Kembridžu. Kolege iz Kembridža su bile ovde prošle godine i žele da dovode svoje studente ovde na praksu. To sve može biti solidan izvor prihoda. Treba više razumevanja kako bi lokalitet ostvario i tu turističku dimenziju – naglašava Perić.

Drenovac bi mogao da postane turistička atrakcija a pogodnost je što auto put prelazi preko lokaliteta.

-Dobili smo saglasnost od Puteva Srbije da napravimo parking na severnoj strani lokaliteta iz pravca Niša. U blizini je izlaz za Pojate i Paraćin, tu je i lokalni put za Kruševac sa prilazom do lokaliteta. Opština Paraćin je pre nekoliko godina investirala posipanje tog puta ali je za vreme poplava put oštećen. I to treba da rešimo kako bi prilaz lokalitetu bio što bolji – istakao je Perić.

Prvi turisti, a pre svega đaci, bi mogli ovde da dođu već sledeće godine.

-Ja se nadam da ćemo već sledeće godine biti u prilici da vidimo bar ovaj lokalitet koji ima zaštitnu konstrukciju. Najveći problem je fizičko obezbeđenje objekta. Zatim treba urediti prostor, postaviti ograde i vitrine. Mi smo ove godine započeli konzervaciju ovih kuća i to ćemo završiti do kraja sezone. Taj deo će biti spreman da primi posetioce. U našoj bazi, u osnovnoj školi u Drenovcu radimo konzervaciju i rekonstrukciju posuda koje su podignute sa podova i njih ćemo kasnije vratiti ovde tako da će se dobiti kompletna slika objekata. Očekujem od Ministarstva turizma dodatna stredstva kako bi uradili ogradu i staze, da se obezbedi ulaz i to je dovoljno za prve posetioce – otkriva nam na kraju razgovora za ,,Novi put” prof.dr Slaviša Perić, vođa istraživanja u Drenovcu, neolitskom lokalitetu koji ima velike mogućnosti i o kome se će tek čuti još više.

J.L.

Copyright © 2012-2013 Novi Put. .