Skenirane prednje korice mojih publikacija i knjiga od 1974. do 2013. da bi se vi i Života Žika Antič (čitaoci znaju), uverili da od prvoobjavljene publikacije do danas ima 40 godina i da je to značajan jubilej za svakog čoveka, ma šta on radio i čime se bavio. Nisu prikazani rukopisi četvrtog toma knjige „Župa Levač”, zatim „Dušan Popovič, biobibliografija”, „Manastir Manastirak”, „Levački blizanci”, „Pesmarica” i „Pričalica”, koji su u pripremi za štampu. Ako mi Gospod pomogne, ostaviću trag na prag od 22 napisana dela (bez Žikinih navoda “telefonskih imenika, umrlica i posmrtnih govora”). Da, sva pisanija imaju preko 10.000 stranica A4 formata, čirilične „dvanaestice”.

Poštovana redakcijo,

Iz objavljenog Žikinog pisma, meni i ljudima koji me znaju, nije jasno zašto ne napisa da je rođeni Dragovčanin (mada ima stan u Beogradu, sada uglavnom, živi u Dragovu), da je penzionisani pukovnik VJ, novinar, član UNS-a, da je kao prvi recenzent (drugi je prof. dr Božin B. Vlaškovič iz Rekovca, a treći prof. dr Milan R. Taskovič iz Prevešta) pisao recenziju za monografiju „Kraljevsko Dragovo”, za koju je izvršio i prvu lekturu rukopisa (drugu i treću sa korekturom radio je prof. srpskog jezika i književnosti Aleksandar Radonjič, lektor IK „Idea” iz Beograda).

Skenirana stranica Recenzije koju je (2000) napisao i potpisao Žika Antić i, već u prvoj rečenici „priznaje” da sam ja autor knjige „Kraljevsko Dragovo”, a u poslednjoj „…knjigu čitaocima toplo preporučujem”.

Kako to da glavnom uredniku i drugima iz Redakcije NP promače „profesionalno umotani tekst”, da je knjigu „…klasifikovao poznati beogradski novinar član UNS-a, koji je knjigu napisao i uredio, sve naslove osmislio, a ono što je nedostajalo, a bilo je važno – dopisao…” – da je to u stvari on, poznati Žika iz Dragova, hteo čitaocima da kaže da je autor knjige „KRALJEVSKO DRAGOVO” izvesni (bezimeni) novinar UNS-a, iz Beograda (verovatno neki čika Žika), a ne Miroslav Ž. Simić, KV stolar iz Dragova.

Sva moja dela, izuzev nekih brošura, imaju svoj ISBN broj i CIP.

CIP knjige Kraljevsko Dragovo

I, eto, teška srca napisah ovaj, nazovite demanti, kako bi drugi bili pošteđeni sličnih neosnovanih i drskih napada, a sebe zaštitili od bolnih stresova, koje im dokoni zlobnici i zavidnici nanose.
Završiču motom sa porodičnog Grba:
– NE RADIM ŠTO DRUGI RADE BOLJE –

Miroslav Ž. Simič, pisac i publicista