U paraćinskoj Staklari, gigantu srpske industrije, u toku je poptuni remont najveće staklarske linije L5 sa kapacitetom od 200 tona stakla na dan. Reč je o investicijama u proizovodne pogone koje dostižu desetine miliona evra. Izbacivanje ručno grada i uvođenje mašina znači i pripremu za „tehnološke viškove”

Paraćinska staklara, godinama među najvećim proizvođačima i izvoznicima, ali u samom vrhu „najproblematičnijih” preduzeća u Pomoravlju, polako staje na svoje noge. Ovaj kolektiv u vreme bivše Jugoslavije zapošljavao je i do 5.000 radnika, a prvu privatizaciju dočekao je sa oko 1700 zaposlenih.
Početak svetske ekonomske krize i problemi u koje su zbog toga zapali bugarski vlasnici, doveli su najmnogoljudniju paraćinsku firmu na rub stečaja. Srećom, brzom reakcijom države i preuzimanjem staklare od strane „Srbijagasa” uz asistenciju opštine, stečaj je izbegnut i danas je staklara ponovo privatno preduzeće.

Paraćinci sležu ramenima kada se postavi pitanje koliko je državu koštala „operacija staklara” i kako kažu, za njih je važno samo da se u staklaru konačno zaista ulaže i da je ona trenutno najveće gradilište proizvodnih pogona u ovom delu Srbije.

„Novi vlasnici su početkom godine pustili u pogon manju – potpuno remontovanu i automatizovanu liniju za proizvodnju staklene ambalaže. U toku je i poptuni remont najveće staklarske linije L5 sa kapacitetom od 200 tona stakla na dan. Reč je o investicijama u proizovodne pogone koje dostižu desetine miliona Eur i to u vid proizvodnje koji se može sa malo čime u Srbiji porediti danas. Naime, većina investicija koje dolaze ovih dana zasnivaju se na korišćenju jeftinog rada, pri čemu vlasnik dobija ogromne subencije, a zaista ulaže veoma male novce. Investicija od sto mašina za šivenje donjeg veša i izgradnja nove peći za staklo koju niko ne može da demontira i odnese za nekoliko dana, potpuno su različite stvari i imaju sasvim drugačiju perspektivu. Samo magacin za proizvode koji se ovih dana završava ima veću površinu od nekoliko prosečnih „fabrika” o kojima ćete čitati u novinama”, objašnjava razmere investiranja u staklaru predsednik opštine Paraćin Saša Paunović.

Radovi na rekonstrukciji velike peći su kako se tvrdi pri kraju i mogla bi biti puštena u rad već u narednih mesec dana.

Novi vlasnici razmatraju i mogućnost investiranja u druge oblasti proizvodnje, konkretno u energetiku, a na prostoru staklare, pri čemu razmere investicija o kojima se govori prevazilaze sve do sada viđeno u Pomoravlju, pa i u čitavoj centralnoj Srbiji, ako se izuzme investiranje u fabriku FIAT-a.

Nažalost, modernizacija proizvodnje i izbacivanje ručnog rada znači i da za mnoge koji ovog trenutka rade u staklari više neće biti mesta. Više stotina radnika već je iskoristilo socijalni program, a u fabrici se pripremaju spiskovi za dalje otpuštanje onih koji će biti proglašeni za “tehnološki višak”.

Ostaje nada da će ponovo jaka staklara biti zamajac paraćinske privrede, na način na koji se to već desilo sa cementarom, koja je zadržala mali broj nekadašnjih radnika, ali za koju sada radi veliki broj „trećih lica” i u kojoj su šansu za posao našli brojni mladi stručnjaci.

A. Đ.