– Kada radim pejsaže, korpice sa cvećem i slične motive bilje prvo lepim na običnoj beloj hartiji. Figure radim na posebnom parčetu papira, pa ih tek kada budu potpuno završeni dodajem na glavnu sliku- kaže Leposava Lepša Mijušković iz Ćuprije

Iako se nikada nije bavila umetnošću, penzionerka Leposava Lepša Mijušković iz Ćuprije radi slike od sušenog bilja. Leposava je radila u Zdravstvenom centru, u kome je poslednjih osam godina bila glavna medicinska sestra. Pre 15 godina prvi put je napravila sliku od presovanih biljaka, lišća i cvetova. Zanimljivo je da naša sagovornica nikada nije pravila skicu, niti je bilo šta crtala na papiru. Ona je odmah počela tako što je lepila biljke i pravila sliku koju je zamislila u svojoj mašti. Tokom godina usavršivala je tehniku, pa se poslednje tri i po godine intenzivno bavi ovom umetnošću. Tako je samo za te tri godine uradila 263 slike.

– Cveće berem preko leta i to preko dana kada biljke imaju najmanje vlažnosti. Onda ih odvajam i stavljam između dva bela papira, koja pritisnem nekim teškim predmetom da bi se ispresovale. Povremeno menjam papir da se biljke ne bi ubuđale. One moraju da se suše najmanje dva meseca. Kada je bilje otpuno suvo, odlažem ga u koverte sa provodnim prozorčićem da bih znala šta je u kojoj. Slike pravim tek na jesen i to od bilja koje se osušilo prošle godine, a ne od godine u kojoj sam ga ubrala- kaže Leposava.

Ona dodaje da je to težak i dugotrajan posao. Neko bilje promeni boju, pa mora da ga pegla, kao što je to slučaj sa laticama ruža. Pored toga, u prirodi je veoma teško da se nađe plava boja, pa je ona pronašla neke roze cvetove koji poplave nakon peglanja. Svaku biljku Leposava na lepak postavlja pomoću pincete, što je veoma pipavo.

– Kada radim pejzaže, korpice sa cvećem i slične motive bilje prvo lepim na običnoj beloj hartiji. Figure radim na posebnom parčetu papira, pa ih tek kada budu potpuno završeni dodajem na glavnu sliku. Nekada moram da ih obrezujem makazama da bi dobile konačan oblik. Kada sve završim ostavim sliku da se osuši preko noći. Sutradan je lakiram lakom za čamce, koji je postojan i zadržava boje. Potom čitavu sliku lepim na hameru i uramljujem. Takva slika može večno da traje. Biljke neće izgubiti boju, niti se osušiti ili ubuđati- dodaje Leposava.

Što se tiče motiva, naša sagovornica najviše radi pejsaže i korpice sa cvećem. Za devojčice najviše pravi Saru Kej, a za dečake pravi figuru mališana koji sedi pored reke i drže štap za pecanje na kome je ulovljena ribica. Vreme koje joj je potrebno da bi uradila jednu sliku zavisi od motiva. Ukoliko na slici postoje figure, potreban joj je čitav dan, jer joj je da bi uradila jednu figuru potrebno tri do četiri sata. Donedavno je bila jedina u Pomoravskom okrugu koja se bavila ovom vrstom umetnosti, a sada su članice Udruženja penzionera u Ćupriji, čiji je i ona član, počele da je kopiraju.
– Udruženje penzionera priređivalo je puno izložbi sa mojim slikama, a početkom godine pokrenulo je i kreativne radionice. Bila sam mentor ženama koje su upisale kurs za makrame. To je ručni rad, odnosno pletenje kanapa koje je bilo poznato još u drevnom Egiptu. Nekada sam to videla u časopisu “Praktična žena”. Pošto sam već morala da im pokazujem kako se to radi, došla sam na ideju da pravim torbe od jute, koje ukrašavam aplikacijama od makrame. Do sada sam napravila tridesetak torbica. Onda sam počela da šijem i torbice od teksasa, koje ukrašavam makramama od heklanog konca. To je veoma dangubno. Prvo moram da iskeklam veliki lanac od konca, pa tek onda da pletem makrame. U aplikaciju na torbicama ode i do 35 metara heklanog konca. Pošto sam dosta usavršila tehniku, lanac heklam dok gledam serije, a posle ga ušivam na torbice- dodaje Leposava.

Naša sagovornica radi i prstenove za salvete, koji se najbolje prodaju za 8. mart ili neki drugi praznik, jer svaka žena voli da lepo ukrasi sto. Pravi ih od pamučnih traka i heklanih cvetića. Pošto su jeftini i lepi i za poklon, dosta se prodaju.

Tekst i foto Z. Gligorijević