U subotu, 14. septembra 2013. godine, generacija Učiteljske škole koja je 1963. godine diplomirala i stekla pravo da stane ispred svojih đaka da ih obrazuje i vaspitava, proslavila je svoj jubilej – pedeset godina od završetka Učiteljske škole.

Generacija za pamćenje: jagodinski učiteljci koji su maturirali pre pola veka

Od pedesetoro školskih drugarica i drugova, koliko ih je bilo u dva odeljenja, došlo je njih dvadeset troje na ovaj svečani skup. Susret je bio srdačan i pun emocija jer su se poslednji put okupili i videli pre pet godina, a jedna drugarica došla je prvi put posle pedeset godina.

Okupili su se na Pedagoškom fakultetu, gde ih je profesor Petar Stefanović prozvao, a bio je i razredni starešina jednog odeljenja.

Posle evociranja uspomena, prisećajući se drugarica, drugova, profesora, mnogih doživljaja i anegdota iz školskih dana, nastavili su druženje u restoranu uz svečani ručak.

Družili su se celog dana, a nisu sve priče ispričali. Rastali su se kasno uveče da bi otputovali i stigli na vreme do mesta gde žive.

Školovanje za učiteljski poziv ove generacije trajalo je pet godina, a pamtimo svoje ne samo po širokom obrazovanju, već i po mnogobrojnim aktivnostima u radu raznih selekcija i klubova. Velika pažnja poklanjala se zdravlju učenika, negujući sport, muziku i zabavni život.

O tome je pisano u knjizi „Generacija Učiteljske škole 1963.”, koju je objavio Pedagoški fakultet iz Jagodine, autora Koviljke Tešić povodom četrdesetpetogodišnjice generacije.

Po završetku školovanja, malo je drugarica i drugova ostalo da radi u Jagodini, tadašnjem Svetozarevu i okolini. Većina je otišla na razne strane, širom naše lepe domovine, tadašnje SFR Jugoslavije da učiteljuje. Mnogi su nastavili školovanje na Višoj pedagoškoj školi ili na nekom od fakulteta u Beogradu i Kragujevcu. Kada je Učiteljska škola prerasla u Pedagošku akademiju, 1972. godine, svi zi generacije koji su radili kao učitelji, vanredno su završili i stekli zvanje nastavnika razredne nastave. Tako sada kada se prozivaju, pored nastavnika – akademaca sede nastavnici i profesori srpskog jezika, engleskog jezika, matematike, fizičkog vaspitanja, muzičkog vaspitanja, sociolozi, vaspitači, pravnici, ekonomisti, pedagozi, a jedan je bio doktor pedagogije.

Sada smo svi u penziji i možemo biti zadovoljni što se život produžava u životima brojnih učenika i svojih potomaka. Iza nas su ostale brojne generacije čije su ličnosti formirali tokom svog prosvetiteljskog rada.

Imati generaciju je nešto najlepše što ti se dogodi u životu, a biti školska drugarica ili školski drug ove generacije izgovara se s ponosom.

Koviljka Tešić