Profesorka jagodinske Gimnazije je jedna od prvih vlasnica Škole stranih jezika u Srbiji, a „Pingvin ingliš” se za protelih 20 godina afirmisao u jednu od najrenomiranjih privatnih škola stranih jezika u našoj zemlji
Kako je ,,Novi put” već pisao, krajem prošlog meseca u klubu „Apis” u Jagodini održana je spektakularna proslava povodom 20 godina postojanja i rada najstarije privatne Škole stranih jezika na području Pomoravskog okruga ,,Pingvin ingliš” i tom prilikom promovisana je i reprezentativna monografija autora Predraga Peđe Todorovića o ovoj renomiranoj vaspitno – obrazovnoj ustanovi.
Škola stranih jezika „Pingvin ingliš” vlasnice, osnivačice i direktorke Danijele Nenice Veljković, inače dugogodišnje profesorke engleskog jezika jagodinske Gimnazije, registrovana je kod nadležnih državnih organa 1. oktobra 1993. godine i u tom periodu u školi je radilo više od 30 profesora stranih jezika, a pohađalo je preko dve hiljade učenika. Izvedeno je dvadesetak ekskurzija (Engleska i Grčka), a profesori su učestvovali na tridesetak međunarodnih seminara u Srbiji, Engleskoj, Češkoj i Hrvatskoj, organizovano je mnoštvo priredbi i humanitarnih akcija, a škola se nalazi u Ulici Milana Mijalkovića 10 u Jagodini (telefoni 035 253 i 096 i 063 234 127.
Gospođo Veljković, kada ste i kako zavoleli engleski jezik?
– Moj četiri godine stariji brat Dejan privatno je učio engleski kod čuvenog znalca engleskog i jednog od najboljih glumaca Jagodine Staše Jovanovića i ja sam se uvek muvala oko stola jer me je to interesovalo. Mislim da je to neka viša sila. Profesor Staša je rekao mojim roditeljima da posedujem talenat za engleski, a još tada su me zanimali engleski filmovi, muzika, počela sam da se bavim prevodima i već sa deset godina bila sam prvi put u Engleskoj.
Kakve impresije nosite sa fakulteta?
– Da budem iskrena i nemam baš neka posebno lepa sećanja vezana za fakultet. Od toga izuzimam profesorku Ranku Kuić koja je govorila dvadesetak jezika, bila član brojnih inostranih akademija, ali ne i naše i koja je, slobodno mogu da kažem, prenela na mene strast prema nauci.
Koje metode koristite u Vašoj popularnoj „školici”?
– U početku sam sarađivala sa različitim izdavačkim kućama, a pre desetak godina sam se trajno vezala za Kembridž i prevashodo radim po programima i metodama ovog izuzetno renomiranog univerziteta.
Kakva je saradnja sa domaćim i inostranim međunarodnim organizacijama?
– Sa Britanskim savetom sarađujemo od samog starta i radimo po njihovim ispitima i uxbenicima i učestvujemo na seminarima koje one organizuju. JALS-u smo pristupili pre tri godine. To je, zapravo, Asocijacija privatnih škola Srbije i pridruženi član EAKUALS-a – Evropske asocijacije za standardizaciju nastave. Kao članice JALS-a održaćemo seminar u Jagodini za sve članice ove asocijacije i na tom skupu biće i Toni O Brajan, predsednik Britanskog saveta i neki od visokih britanskih diplomata. Ovaj skup je zakazan za 30. novembar u Jagodini, a Skupština nešto kasnije u Beogradu. JALS, inače, ima veoma visoke kriterijume, pa su malo škola stranih jezika iz Srbije članice ove asocijacije.
Neki drugi planovi?
– Kao i do sada, poboljšanje nastave i vannastavnih aktivnosti. Jer, deca pored engleskog treba da upoznaju i druge kulture i budu otvorena i prema drugim civilizacijama. Naravno, ima još privatnih škola stranih jezika u Srbiji, ali su mi iskusni i veliki znalci savetovali da utičem na roditelje da budu oprezni prilikom upisa i odabira škola koje upisuju – poručuje specijalno za čitaoce „Novog puta” osnivačica, vlasnica i direktorka Škole stranih jezka „Pingvin ingliš” Danijela Nenica Veljković, dugogodišnji profesor engleskog jezika jagodinske Gimnazije.
PODRŠKA PORODICE
– Mislim da ni približno ne bih uspela da ostvarim ovakve rezultate da ne uživam maksimalnu podršku porodice. To se prvenstveno odnosi na supruga Miroslava – Miću, koji je, inače, profesor istorije i dugogodišnji direktor jagodinske Gimnazije, ali i ćerke Đurđije, koja studira unutrašnji dizajn i mlađe Jelisavete, koja je učenica Gimnazije.
B. Dž.
