Pored mariniranih šampinjona, Lale obavezno stavi i suve vrganje koji daju poseban šmek gulašu

Radosav Tomić Lale iz Ratkovića kod Rekovca po zanimanju je mašinski tehničar, ali se kuvanjem i mesarskim radovima bavi mnogo više godina nego svojih zanimanjem. Počeo je da kuva kada je krenuo u lov dalekih osamdesetih godina prošlog veka. Prvo je pomagao lovcu Ljupčetu Marinkoviću, a onda ga je on naučio da sam kuva lovački gulaš.

Kada je 1985. godine otišao u Bazel da poseti rođake Mirjanu i Milivoja Jovičića spremio je piknik za veći broj ljudi. Kako im se to dopalo, prijatelji njegovih rođaka svake godine ga pozivaju da im pravi gulaše.

– Odlazim najmanje dva-tri puta godišnje. Pošto tamo postoji čitava kolonija zemljaka i pošto su me svi upoznali, obavezno me pozovu da im spremam rođendane, svadbe, ispraćaje. I samo spremam gulaš. Prezadovoljan sam, jer mi plate put, obezbede smeštaj i plate deset puta više nego što ovde zaradim kada kuvam na proslavama. Pošto su to prijatelji mojih rođaka, meni je nepijatno da odredim cenu, pa oni daju koliko smatraju da je moj posao vredeo. I uvek budem prezadovoljan- kaže Radosav.

Prema njegovim rečima, isto je kuvati za 10 ili za 300 gostiju. Što se tiče gulaša, kaže da kuva juneći ili lovački, u koji stavlja srnetinu i meso divlje svinje. Obavezno nosi srpske začine, jer sa švajcarskim začinima nikada ne može da skuva dobar gulaš. Radosav nam je otkrio tajnu da pored mariniranih šampinjona, obavezno stavi i suve vrganje koji daju poseban šmek gulašu. Zato Lale ima običaj da kaže da njegov gulaš ima poseban miris i ukus.

Tekst i foto: Z. Gligorijević