Vatra je „progutala“ krovove glavne i pomoćne zgrade, voće, povrće, brašno i druge namirnice, a zbog osam cisterni vode koje su vatrogasci upotrebili da bi ugasili požar, ploče i zidovi su natopljeni vodom

Dom Dimitrijevića pretvoren u zgarište

Požar koji je u domaćinstvu Dimitrijevića iz Jovca izbio 5. novembra sedmočlano domaćinstvo ostavio je bez krova nad glavom. Aleksandar i njegova supruga Svetlana doduše koriste donji deo kuće, ali su ploče između prizemlja i sprata, kao i zidovi, natopljene vodom, pa nije zdravo da borave u tom prostoru. Što je još gore, njih dvoje ne smeju da lože šporet, jer su dimnjaci oštećeni, tako da žive u hladnoj kući. Nemaju ni struju, jer ne smeju da im priključe pošto se sumnja da je požar izazvala neispravna instalacija, ali i zbog toga što su električni kablovi natopljeni vodom.

– Više nije ni bitno šta će istraga pokazati. Šta god da je izazvalo požar napravilo je veliku štetu. Krov sa kuće od 240 kvadrata, u kojoj smo boravili moja supruga, moj sin Ivan otac Živan i majka Jela, kao i krov pomoćne zgrade od 70 kvadrata, u kojoj su stanovali moj mlađi sin Igor i njegova supruga Slavica, uopšte ne postoji. Uništene su i mašine za obradu poveća koje je Ivan dobio kao donaciju u akciji firme „Filip Moirs“ i humanitarne organizacije „Enika“ iz Niša. Sreća da je zimnicu već isporučio sindikatima. Ali, ostali smo bez još jednog dobrog izvora prihoda, koji je obezbeđivao Ivan, koji je završio Učiteljski fakultet nikako da se zaposli-kaže Aleksandar i dodaje da on, koji je imao i sav alat, ne može da shvati da nema metar kada mu majstori zatraže, da nema nijednu plastičnu kofu i slične stvari.

Od sprata ostali samo nagoreli zidovi

Svetlana kaže da je sreća u nesreći što je požar buknuo popodne, a ne noću, jer bi njihovi sinovi i snaha izgoreli ili bi se ugušili od dima.
– Ostali bismo mi i starci. Bez njih ni nama ne treba život. Nek je glave na ramenima. Mada, šteta je stvarno nenadoknadiva, jer je uništeno sve što smo decenijama stvarali. Bili smo puka sirotinja. Radili smo, štedeli i gradili. Za deset minuta sve je uništeno- dodaje Svetlana.

Ovu poštenu i vrednu porodicu pomažu komšije, koje raščišćavaju zgarište. Odvezli su 18 traktorskih prikolica izgorelih delova kuće i nameštaja. Komšinice donose hranu za ljude koji pomažu, ali i za same Dimitrijeviće, jer su im i sve namirnice izgorele u požaru. Izgoreo je i vagon kukuruza, 1.500 kilograma jabuka, svo povrće, džakovi brašna.
– Vatrogasci su prilično kasnili. Došla su samo dva momka. Srećom, celo selo je pomoglo da se ugasi vatra. Da nisu došli za još desetak minuta, izgorele bi i okolne kuće. Zapaljeni delovi krova leteli su na sve strane. Požar je već počeo da zahvata komšijsku staju. Vatra je ugašena tek oko pola sata iza ponoći-dodaje Aleksandar, policajac u penziji.

Dimitrijevićima su u pomoć za sada pritekli samo Igorove kolege s posla. Za samo 12 sati od nesreće sakupili su 80.000 dinara. Pošto on radi u ćuprijskom zatvoru, kolege su apel za pomoć uputile Ministarstvu pravde, koj je nadležno za Zavod za izvršenje kaznenih sankcija. Ali, to je kap u moru novca koji im je potreban da bi sanirali štetu. Samo za nove krovove treba im najmanje 5.000 evra. Svetlana, koja je radila kao knjigovođa, ostala je bez posla, Ivan i Slavica su nezaposleni.

Dimitrijevicima pomazu Igorove kolege

Najgore je što slede kišoviti i hladni dani, koje čekaju bez krova i mogućnosti da ugreju makar one prostorije koje nisu izgorele. Zbog toga Ivan, Igor i Slavica spavaju kod prijatelja, a Aleksandrov otac Živan i majka Jela preselili su se kod ćerke Svetlane.

Ukoliko postoje ljudi dobre koji su voljni da pomognu, novčanu pomoć mogu da pošalju na žiro-račun Aleksandra Dimitrijevića 275000053081448364 u Sosijete banci.

Tekst i foto Z. Gligorijević