Posle niza odloženih ročišta zbog bolesti, suđenje Velimiru Stamenkoviću iz Ćuprije, okrivljenom za teško delo protiv opšte opasnosti, održano na Urološkom odeljenju ćuprijske bolnice

Poštujući član ZKP, po kome sudnica u izuzetnim slučajevima može da se “izmesti” van suda, Irena Spasić, v.d. predsdnice Osnovnog suda u Paraćinu odlučila je da se glavni pretres u sudskom sporu koji se vodi protiv Velimira Stamenkovića iz Ćuprije, okrivljenog za teško delo protiv opšte bezbednosti, održi na Urološkom odeljenju Opšte bolnice u Ćupriji. Bilo je to prvo ročište koje je održano posle dve godine odlaganja. Stamenković je, podsetimo, bio investitor objekta na kome se pre devet godina povredio Saša Ilić (28) iz istog grada i postao doživotni invalid, tako što je zbog udara dalekovoda pao sa zgrade, a lekari su mu potom odsekli obe ruke zbog opasnosti od gangrene. Stamenković je bio uhapšen 31. oktobra, jer je Krivično vanpretresno veće Osnovnog suda u Paraćinu potvrdilo rešenje suda o određivanju pritvora do 30 dana. U međuvremenu je prebačen na ćuprijsku urologiju, ali ga obezbeđuju dva policajca, jer je rešenje o pritvoru, do sklapanja našeg nedeljnika, bilo na snazi.

Inače, dosadašnja ročišta uglavnom su odlagana zbog toga što je odbrana dostavljala lekarske izveštaje o bolesti Stamenkovića. Na prošlom, trinaestom odloženom ročištu, Svetlana Darujević, zamenica javnog tužioca Osnovnog tužilaštva u Paraćinu, zamerila je što Stamenkovićev advokat lekarske izveštaje dostavlja nekoliko dana pre ili na samom suđenju.
Sudija, zapisničar, tužilac, Ilić i njegova supruga, policajci i novinari uspeli su nekako da se smeste u bolnički apartman u kome je Stamenković ležao. Saslušanje Stamenkovića trajalo je nekoliko minuta. Radoslav Simić, sudija Osnovnog suda u Paraćinu, obratio mu se rečima: “Kao što sam vam već rekao, možete da iskoristite svoje zakonsko pravo da se branite ćutanjem”.
– Ne znam ni ja šta ću. Nešto bih pitao Sašu- zaustio je Stamenković, ali ga je advokat podsetio da su se dogovorili da ne priča ništa dok je u bolnici. Stamenković je ipak dodao: –Pitao bih Sašu šta će on na mom placu i da li sam ga ja doveo. Ja njega ne poznajem.

Po završetku glavnog pretresa Ilić nam je rekao da je njega angažovao Radenko Stanišić, koji je bio izvođač radova na toj zgradi.
– Da li Stamenković poznaje svakog majstora? Da li bilo ko može da uđe na njegovo gradilište ili mora da prođe naoružano obezbeđenje na kapiji? Tačno je da sam radio “na crno”. Imao sam samo dogovor da mi dnevnica od 12 sati bude 7,5 evra- precizirao je Ilić.

Njegov branilac Igor Vulović dodao je da je spor najpre vođen protiv Stanišića, koji je takođe bio okrivljen za teško delo protiv opšte bezbednosti. On je oslobođen, jer između njega, kao izvođača radova, i Stamenkovića, kao investitora, nije postojao ugovor. Pošto izvođač radova formalno nije postojao, Vulović smatra da je investitor bio odgovoran za sva lica koja su radila na gradilištu.
Stamenkovićev advokat tražio je ukidanje pritvora, ali se sudija o predlogu nije izjasnio, jer će sačekati da tužilac svoj stav o tome podnese pismeno.

Suđenje u kući
Ilić se uopšte nije začudio što je glavni pretres održan u bolničkom apartmanu, jer je jedno ročište spora u kome je Stanišić tužio Stamenkovića održano u njegovoj kući.
– Kada je Stanišić oslobođen krivice, dobio je odštetu od države. Onda je tužio Stamenkovića zbog pretrpljenih duševnih bolova, a ja sam bio svedok. I to je presuđeno u njegovu korist. Samo ja, koji sam radeći za njih ostao bez ruke, nikako da dočekam pravdu-ogorčen je Ilić.

Tekst i foto Z. Gligorijević