– Anu Prvulović nesreća nije sputala –
Iako je pre 14 godina doživela tešku saobraćajnu nesreću, zbog koje je u invalidskim kolicima, Ana Prvulović iz Svilajnca bavi se sportom, radi, peva

Ana nikada neće zaboraviti tu ledenu noć 1998. godine. Sa prijateljima je krenula u Beograd na koncert. Nažalost, završila je u bolnici. Ali, ona ne govori da je invalid, ni da ima hendikep, već da ima problem. No, ni to što je u invalidskim kolicima, ne sputava je da igra stoni tenis, osvaja nagrade, izlazi sa društvom, a čak je i formirala pevačku grupu.
Stonim tenisom se bavi već šest godina i član je kluba za invalide „Stiks” u Smederevu. Učestvuje u ligama i otvorenim prvenstvima zajedno sa sportistima iz cele Srbije. Do prošle godine je osvajala druga i treća mesta na državnom prvenstvu. Ali, kako sama kaže, to je indivudualna igra. Nekada ti ide, a nekada ne.
– Svesna sam da imam problem, ali svi mi se trudimo da živimo kao ostali ljudi. Nije rešenje da se zavučemo u sobu, da budemo depresivni i jadikujemo nad našim sudbinama. Od goreg ima gore. Čovek se na sve navikne. Sreća u nesreći je što sam saobraćajnu nesreću doživela još u pubertetu, kada nisam ni znala kako će povreda da mi oteža život. Uvek sam imala i podršku porodice i niko me nije odbacio zbog toga što sam u kolicima – kaže Ana.
Ona je vanredno završila srednju ekonomsku školu, ali nikada nije uspela da se zaposli u struci. Otvorila je svoju firmu za prodaju kompjutera, ali joj nije išlo najbolje. Zaposlila se u svilajnačkom Kulturno-umetničkom društvu u kome radi kao kostimograf-koordinator. Radi kod kuće tako što pronalazi festivale i manifestacije na kojima bi KUD mogao da učestvuje. Potpisala je ugovor na šest meseci, ali veruje da će dobiti stalni posao. Nedavno je sa prijateljicama napravila i pevačku grupu, koja peva stare, izvorne pesme, čiji je član i njena majka Jovanka.
– Svi mi imamo istu želju – da medicina napreduje i da više niko nema problem koji mi imamo. Najteže mi je što zavisim od nekoga. Ali, ja razmišljam i o porodici, a najveća želja mi je da imam dete. Zabavljam se sa Henijem Tarabijem, Egipćaninom, koji nema problem koji ja imam. Upoznali smo se pretprošle godine u Grčkoj u kojoj je on radio. Bila je to ljubav na prvi pogled. Heni bi trebalo da dođe ovde, jer bi imao šta da radi, pošto je završio Fakultet za grafički dizajn. Za sada se čujemo preko skajpa, a pričamo engleski – dodaje Ana.

Zanimljivo je da ona u kući ima salu u kojoj vežba stoni tenis. Ona je sa najboljom drugaricom Katarinom Milanović učestvovala u emisiji „Plesom do snova”. Katarina je plesala sa glumcem Sašom Pantićem, a Ana je za učešće u emisiji dobila 100.000 dinara. Od Aleksandra Vučića dobila je još 200.000 dinara. Od tih para roditelji su joj adaptirali potkrovlje da bi mogla da vežba stoni tenis. Opština Svilajnac joj je kupila robota za sparing. Pošto se sala za vežbanje nalazi u potkrovlju, majka Jovanka i otac Špira su morali da je odnesu. Sada to više ne mogu, pa joj nedostaje lift ili makar dizalica koja bi je podigla do potkrovlja. Mogla bi da se napravi za 3.000 evra, ali njeni roditelji ne mogu to da joj priušte.

NESREĆA
– Na putu za Beograd naišli smo na kolonu vozila, jer se dogodila neka saobraćajna nesreća. Dok smo čekali da se raščisti gužva, na nas je naleteo šleper, koji nije uspeo da ukoči na vreme. Moja najbolja drugarica je poginula, ja sam teže povređena, a drug i drugarica su ostali nepovređeni – seća se Ana.

Tekst i foto Z. Gligorijević