Otac Dragan, majka Snežana i ćerke Sanja, Mina i Ana oformili pevačku grupu ,,Svarožići”. Čuvaju od zaborava tradicionalne srpske pesme beličkog kraja
Petočlana porodica Trifunović iz Jagodine je jedina porodična pevačka grupa u Srbiji koja neguje, peva i zapisuje tradicionalnu srpsku muziku.
Otac Dragan Trifunović (44) radi kao koreograf u Društvu za kulturu ,,Kablovi”, svira gajde i druge tradicionalne instrumente. Majka Snežana (42) je završila muzičku školu i svira harmoniku. Imaju tri ćerke koje su sve muzički obrazovane i sve su završile Osnovnu muzičku školu u Jagodini, a zatim srednju Muzičku školu ,,Mokranjac” u Beogradu. Najstarija Sanja (23) je na master studijama Muzičke akademije na etnomuzikologiji. Ona svira harmoniku. Srednja Mina(19) je takođe upisala Muzičku akademiju i ona svira violinu. Najmlađa Ana (15) svira klavir. Svi Trifunovići i pevaju i sviraju.
Na prvi pogled jedna neobična porodica, ali Dragan kaže da se, iako svi vole muziku, u njihovoj porodici ne peva i ne svira po ceo dan. Tradicionalna srpska pesma je teška za slušanje tako da i nije baš najprijatnije slušati je stalno. Deca od muzike slušaju ono što i njihovi vršnjaci.
– Ne vežbamo mnogo. U KUD-u sam vodio pevačku grupu tako da su sve tri ćerke tamo počele da pevaju. Svi volimo muziku tako da dok sam najmlađu ćerku vodio u školu, od kuće do škole mi smo pevali – otkriva nam Dragan detalj iz njihovog života.
Neosporno je da su deca nasledila talenat od roditelja, a Dragan je bio inicijator da upišu etnomuzikologiju.
– Oformili smo pevačku grupu koja se zove Svarožići (slovenska božanstva) mada nas svi znaju kao Trifunovići. Pojavljujemo se u orginalnim kostimima, ja se pojavljujem ispod koledarske maske – kaže Dragan Trifunović.
Na ideju da formiraju porodičnu pevačku grupu došli su zbog toga što se glasovi članova porodice idelano slažu. Kao na primer kod braće Teofilović.
– To je prirodno slaganje glasova. Interesantno je da nema puno porodičnih grupa u Srbiji. Mi kao porodica se najbolje organizujemo – rekao je Dragan.
ŠKOLA ZA NEGOVANJE TRADICIONALNE IGRE I PESME
Trifunovići su pokrenuli i Školu za negovanje tradicionalne igre i pesme pri Sabornoj crkvi svetih apostola Petra i Pavla u Jagodini.
– Najčešće pevamo za Vaskrs i Božić kada pravimo Božićni koncert. U ovoj školi učimo decu, uzrasta od sedam do 15 godina, da igraju i pevaju tradicionalne pesme. Imamo koncerte i turneje po Srbiji. Crkva to podržava na sve načine – rekao je Dragan.
On je inače i prvi Božić Bata u Jagodini. Za vreme božićnih praznika crkva organizuje podelu paketića za decu ometenu u razvoju, a ja sam tada Božić Bata.
Dragan kaže da tradicionalnu pesmu treba odvojiti od etno muzike koja je širok pojam.
– Pesme koje pevamo nalazimo na selu gde nam stariji ljudi pokazuju šta su nekada kao mladi pevali i igrali. Zatim to snimimo, znači zabeležimo autentično i onda sve publikujemo. To je istraživački rad koji je jako težak – kazao je Trifunović.
Uglavnom beleže pesme i običaje Beličkog sreza.
– Moja ideja je da obuhvatimo centralnu Srbiju, a krenuli smo odavde. Uglavnom se pažnja posvećuje Vojvodini jer je multnacionalna sredina a ja želim da negujemo pesmu i tradiciju centralne Srbije. Mi smo prvi koji smo zabeležili pesme i igre u ovom kraju i mislim da smo jedina porodica koja se bavi zapisivanjem tradicionalne pesme. Ja se bavim etnokoreologijom i zapisujem korake – rekao je Trifunović koji se 30 godina bavi muzikom , a desetak godina radi kao koreograf u KUD-u ,,Kablovi”.
Ove godine Dragan obeležava 30 godina bitisanja na sceni.
– Krajem decembra, osim tradicionalnog koncerta ,,Kablova” imaćemo promociju nove knjige o igrama i vokalnoj tradiciji u Belici. Imaćemo izložbu slika, kao i naš porodični koncert u foajeu Kulturnog centra. Biće to jedan multimedijalni projekat – najavljuje Dragan.
Najstarija ćerka Sanja je objavila u Etnografskom glasniku dva rada, dve knjige na temu vokalne tradicije u Belici, vokalne tradicije na Kosovu i svadbenih običaja. Dragan ima nekoliko knjiga na tu temu u izdanju Etnografskog muzeja, Zavičajnog muzeja i Narodne biblioteke.
Sanja i Mina su nastupale u Rusiji, a cela porodica je imala koncerte u Holandiji i Nemačkoj. U Srbiji su 
uglavnom nastupali sa ,,Kablovima”. Ni priznanja nisu izostala.
– Dobili smo Oktobarsku nagradu grada Jagodine, Kristalnu prizmu Kulturno prosvetne zajednice, Povelju grada Požarevca za istraživački rad u koreografiji. Prve nagrade na republičkim smotrama u Valjevu, prvu nagradu u Rusiji za tradicionalnu pesmu, priznanje srednje muzičke škole ,,Mokranjac” u Beogradu za negovanje tradicionalne pesme i igre – priseća se Dragan.
MASKE I KOSTIMI
Porodica Trifunović ima orginalnu zbirku kostima koja broji više od 300 komada odeće i maski – narodna nošnja, jeleci, kecelje, suknje. Dragan se bavi i konzervacijom tekstila za muzeje, a nedavno je imao izložbu kosovskih kecelja u Zavičajnom muzeju.
Glava porodice Dragan kaže da od ove muzike ne može da se živi jer nije komercijalna. Čak i istraživački rad na pronalaženju novih pesama sami finansiraju. Kaže da bi voleo da deca odu u inostranstvo gde se više ceni talenat i rad. Najstarija ćerka želi da ostane da radi na akademiji, dok srednja hoće da započne karijeru u inostranstvu.
J. Zdravković
Foto: A. Dobrosavljević
