,,Iako su osobe sa autizmom u određenim periodima izuzetno naporne, one vas, prosto, na neobjašnjiv način nateraju da ih volite bezuslovno takve kakve jesu, drugačije, jedinstvene, nadasve iskrene i čiste. I, onda, shvatite da ste blagosloveni tom ljubavlju, ma kako vas to bolelo”, kaže Jelena Stanković, predsednica Udruženja za pomoć osobama sa autizmom

Biti roditelj, često, nije lako. Nisu samo dečja pitanja nešto na šta, neretko, roditelji nemaju odgovore. Tu su i razne situacije koje život donosi i koje traže razna objašnjenja i sve to može da bude lakše kada je dete zdravo, kada nema neki poremećaj. Ali, kada porodica ima dete sa autizmom, roditeljstvo postaje naporno i kompleksno.

Jelena Stanković je, majka deteta sa autizmom i predsednica Udruženja za pomoć osobama sa autizmom, baš govori o tome koliko nije lako biti roditelj deteta sa autizmom i koliko znači postojanje Dnevnog boravka za decu i omladinu sa autizmom i Udruženja.

– Onog trenutka kada se roditelji u lekarskoj ordinaciji suoče sa tako teškom i nepredvidivom dijagnozom, kao što je autizam, za njih otpočinje jedan mukotrpan put. To je neprestana borba da se životi dece sa autizmom, ali i roditelja, koji su surovo izmešteni iz normalnosti, urede koliko je to moguće – priča Jelena.

Sa ciljem da se porodicama koje imaju dete sa autizmom pomogne, pre deset godina je osnovano Udruženje za pomoć osobama sa autizmom za Pomoravski okrug. Udruženje je u prostorijama Dnevnog boravka u Jagodini, u ulici ,,Braće Dirak” 45 i deluje u okviru Republičkog udruženja čija je predsednica Vesna Petrović čest i rado viđen gost u Jagodini.

– Znate, kada nesreća zakuca na vrata, neretko, izazove velike lomove u porodici, tako da se, često, bračne krize završavaju razvodom. Majke, najčešće, nastavljaju same da se brinu o detetu, čime njihova situacija postaje još teža – priča Jelena Stanković, koja je i sama samohrana majka deteta sa autizmom. NJen sin Matija ima dvadeset godina, korisnik je Dnevnog boravka u Jagodini. – Prvi put smo poremećaj u ponašanju primetili u petoj godini, a sa jedanaest je uspostavljena dijagnoza. Za ovih dvadeset godina tri puta smo se selili. Živela sam u Beogradu i Despotovcu, a kako su lekari preporučili neku manju sredinu, došli smo u Jagodinu gde postoji Dnevni boravak.

Kao predsednica Udruženja za pomoć osobama sa autizmom, Jelena Stanković zna i kakva je situacija u drugim porodicama koje imaju dete sa autizmom. Na sastancima Udruženja se razgovara o teškoćama sa kojima se roditelji i porodica suočavaju, ali se razgovara i o aktivnostima.

– Kako osobe sa autizmom zahtevaju neprekidnu, celodnevnu brigu i staranje, u višečlanim porodicama roditelji, često, imaju osećaj da zapostavljaju drugu decu. Ono što je, zaista, dirljivo je posvećenost braće i sestara koji se, sa mnogo ljubavi i strpljenja, ophode prema svom bratu ili sestri sa autizmom – kaže gospođa Jelena.
Porodice osoba sa autizmom su uskraćene u mnogo čemu kao što su posete kulturnim dešavanjima, odlazak na godišnji odmor, rodbinska okupljanja, lična i profesionalna usavršavanja.

O autizmu javnost ne zna mnogo, mnogi, čak, i ne znaju da u Jagodini postoji Dnevni boravak za decu i omladinu sa autizmom, da tu borave deca od četrnaest do dvadeset osam godina, da je, nedavno, boravak obeležio šesnaest godina rada i da je drugi osnovan u Srbiji posle Beograda.

– Ljudi, prosto, ne znaju kako da se ophode prema osobama sa autizmom. Plaši ih njihova nepredvidivost, ne razumeju njihove potrebe tako da, čak, i lekarski specijalistički pregled može da bude problematičan – ističe Jelena i dodaje da je porodicama potrebna podrška i pomoć društva i institucija. – Nije nimalo lako prihvatiti činjenično stanje i nositi teško breme odgovornosti za vođenje života osobe sa autizmom u kome nema mnogo radosti. Najveći strah roditelja je šta će biti sa njihovom decom kada njih više ne bude i kada, prosto, više ne mogu da brinu o deci. Postoji projekat ,,Stanovanje sa podrškom” koji je, istina, skup, ali je nužan jer su, sadašnji, korisnici Dnevnog boravka odrasle osobe. Sve je više dece sa autizmom.

Po mišljenju gospođe Jelene, rešenje može, uvek, da se nađe, ako postoji dobra volja i odlučnost da se plemenite ideje realizuju.

– Mera ljudskosti je u našem odnosu prema slabima i nemoćnima – ističe Jelena. – Iako su osobe sa autizmom u određenim periodima izuzetno naporne, one vas, prosto na neobjašnjiv način nateraju da ih volite bezuslovno takve kakve jesu, drugačije, jedinstvene, nadasve iskrene i čiste. I, onda, shvatite da ste blagosloveni tom ljubavlju, ma kako vas to bolelo, jer ljubav sve prevashodi.

S. Lubura