Učenici profesora Srećka Zdravkovića priredili izložbu samostalnih novogodišnjih čestitki
Skoro da nema škole u Srbiji koja ne priređuje izložbu uskršnjih jaja, ali Osnovna škola „Radoje Domanović” u Paraćinu sigurno je jedina koja za Dan škole priređuje izložbu „Šešir Radoja Domanovića”, a verovatno je jedna od najređih koje organizuju izložbu novogodišnjih čestitki, rađenih đačkom rukom.
Upravo takvu likovnu izložbu 14. decembra u Galeriji u prolazu (Biblioteka dr Vićentije Rakić”) svečano su otvorili učenici OŠ „Radoje Domanović” i njihov profesor likovne kulture, akademski slikar Srećko Zdravković. To je nastavak tradicije koja traje punih devetnaest godina, a ova umetnička akcija angažuje ogromnu većinu učenika ove škole koja nosi ime slavnog satiričara. Ovoga puta oni su izložili 800 čestitki s najraznovrsnijim motivima i tehnikama izrade.
Kosmat i bradat, i likom i delom pravi umetnik, profesor Zdravković ponosi se kreativnošću i maštovitošću svojih đaka koju godinama razvija do neslućenih visina.
– Odziv dece i ovog decembra je fenomenalan! Za razliku od onih serijskih, s kioska, njihove čestitke imaju i idejnu i umetničku vrednost, odnosno kvalitet autorskog rada!
Čestitke su prosto prepunile dva zida, levo i desno, a na njima glavni motivi su Deda-Mraz i Sneško Belić. Oni su dati u bezbroj varijanti! Tu je i Sneško od vate, i Sneško od zrnaca „bisera”, pa Deda-Mraz ukrašen iglicama od staniola i njegov „kolega” s pravom-pravcatom trubom. Obojica su u prirodnoj sredini punoj raskošnih jelki s čipkama pri vrhu. Neke čestitke su mozaičnog tipa, a na nekima je crvena sveća za novogodišnju noć. Ne izostaje ni cveće, ni kosooke lepotice, ni skije s ukrasima od perja, ni krilato, pa još okato zvonce, ni ljupka maca belja od snega, ni novogodišnji zvučni praporci, ni lepa kućica od palidrvaca, ni ženske crvene čizmice, ni razigrani belac, miljenik devojčice, ni roze leptir-mašna, ni čupavo „strašilo” od slame, ni „prava” fudbalska lopta, ni svetlucava piramida sa zvezdom na vrhu, a ni jorgovan rascvetan usred zime! Ipak, sve je to donekle u senci raskošne zimzelene šume i borovih šišarki s izazovnom ornamentikom, a posebno jednog roze srca i u njemu još jednog (voljenog) srculenceta. Dabome, u paraćinski predeo oko Crnice „zalutao” je i jedan rogati irvas iz daleke Laponije, a iznad glave mu je stilizovan aktuelan broj: 2014!
A da bi sve ličilo na Balkan, tu je i neizbežna srpska šajkača, jelek i „opančići na kljunčići”! Ne, nikakvo iznenađenje nije topla i iskrena tekstualna poruka („Želim ti hiljadu petica i nijednu lošu ocenu”, pa „mir i da se zaljubiš”), ali pravo i to vrlo prijatno iznenađenje je čestitka na romskom jeziku: „BAHTALO NEVO BREŠ 2014”!
Lepoti ovih čestitki i inventivnosti njihovih autora prolaznici će se ovde diviti sve do Srpske Nove godine, a potom će ih mali umetnici od srca razdeliti svojim drugarima, prijateljima, rođacima i nastavnicima, ali će deo ipak ostati u školskoj, zlata vrednoj, dugogodišnjoj zbirci.
Tomislav Đokić
