Gašenje devet rudnika koji su u sklopu JP PEU “Resavica”, izazvalo bi odumiranje tih opština, jer su rudnici gotovo jedini privredni subjekti u njima

Posle najave štrakla upozorenja, predstavnici vlade Srbije pristali su da se sastanu sa predstavnicima Sindikata Javnog preduzeća za podzemnu eksploataciju uglja (JP PEU) “Resavica”. Nakon obećanja da rudnici neće biti privatizovani i da će radnicima kojima se duguje za penziono i invalidsko osiguranje biti povezan radni staž, Sindikat je rešio da zamrzne štrajk do karaja januara. Do tada će biti održan još jedan sastanak u istom sastavu.

Tek po njegovom završetku sindikat će, u dogovoru sa Štrajkačkim odborom i zaposlenima, sa kojima će organizovati zborove, odlučiti o narednom koraku.

Sindikat JP PEU “Resavica” zadovoljan je obećanjima, dobijenim na sastanku sa predstavnicima vlade, jer im je obećano da rudnici neće biti privatizovani, već će posle izlaska iz procesa restrukturiranja, 1. jula, ponovo dobiti status javnog preduzeća. Do tada bi trebalo da im se anulira dug od deset milijardi dinara prema državnim ustanovama. Država bi trebalo da im pomaže još tri do četiri godine kada bi prema Planu konsolidacije, donetom 1. novembra prošle godine, trebalo da stanu na svoje “noge”.

Rudari zabrinuti
Rudari su zabrinuti zbog najave Zakona o privatizaciji, ali veruju obećanjima vlade, kao i Zorane Mihajlović, ministarke energetike, koja je prilikom puštanja u rad najsavremenijeg sistema za praćenje metana i ostalih parametara za prošlogodišnji Dan rudara, takođe obećala da neće doći do privatizacije.

-Iako u rudniku radim tek deset godina pod teškim uslovima i sa zastarelom opremom, krampom i lopatom, zavoleo sam ovaj posao. Verujemo da će sindikat uspeti da se izbori za naša prava-smatra Saša Stanković iz Senjskog Rudnika.
Predrag Grujić, kv kopač, koji u “Rembasu” radi od 1996. godine prošao je sve faze u rudarstvu i zna za dobra i loša vremena. Seća se kako su pre 10 godina brutalno izbačeni iz EPS-a i kako je odlazio na proteste u Beograd.
-Što se tiče privatizacije, jako sam zabrinut, kao i svi rudari. Ona ne dolazi u obzir. Zbog toga rudari treba od svoje države da traže pomoć kako bi i dalje mogli da rade i zarade svoje plate i kopaju dragocen ugalj. Očekujem da se realizuje Plan konsilidacije, koji su na zborovima prezentovali predstavnici sindikata-izjavio je Grujić.
Njegov kolega Staniša Pantić, tesar, slaže se sa njim i dodaje da su rudari apsolutno jedinstveni, jer drugu alternativu za posao nemaju. Zbog toga očekuju od sindikata da sačuva preduzeće, a pošto zna koji ljudi vode sindikat, ubeđen je u to. Zbog toga rudari trenutno veruju samo sindikatu, koji postoji već 110 godina.

– Dejan Popović, državni sekretar, rekao nam je da smo mi jedino javno preduzeće u restrukturiranju i da ne strahujemo od privatizacije, jer samo država može da nam promeni status. Nadamo se da su u vladi ozbiljni, ali strahujemo da ne uđemo u neki kolosek iz koga nema povratka. Zbog toga ćemo se ponovo sastati krajem meseca i, ako oni ostanu pri svojim obećanjima, da napravimo sporazum o razlozima prestanka štrajka-ocenio je Goran Nikolić, predsednik Sindikata JP PEU “Resavica”.

Prema njegovim rečima, Štrajkački odbor je planirao da organizuje štrajk upozorenja tako što bi rudari svakog 17-og u mesecu na početku svake smene obustavljali proizvodnju na sat vremena. Osnovni razlozi za štrajk bili su neizvesnost oko privatizacije i nepovezan radni staž zbog koga radnici ne mogu da odlaze na bolovanje, ni u penziju.

– Kompanija mesečno izdvaja 15.000.000 do 20.000.000 dinara za radnike koji su stekli uslove, a ne mogu da odu u penziju, jer im nije povezan radni staž. Samo na ime minulog rada mesečno nam treba 4.000.000 dinara. To je veliki novac za kompaniju. S druge strane, kada bi oni otišli u penziju, na njihova mesta mogli bi da dođu mladi ljudi-dodaje Nikolić.

Prema njegovim rečima, država može da napravi veliku grešku ako ih ne podrži i ostane pri svojoj odluci. Plan konsiladacije i Zakon o privatizaciji su dva potpuno različita puta. Plan konsolidacije, koji se odnosi na narednih pet-šest godina, pola godine su radili najbolji stručnjaci iz oblasti rudarstva, nekoliko puta je vraćan od Ministarstva finansija na doradu i sva su ministarstva dala saglasnost. Njime je predviđeno otvaranje novih ležišta, modernizacija rudnika sa perspektivom i postepeno zatvaranje onih bez nje. Ako se taj plan ispoštuje, rudnici imaju budućnost. S druge strane, Zakon o privatizaciji predviđa prodaju ne samo ovog, već 150 preduzeća. Ako uđu u zakonsku proceduru, više im nema povratka.

Nebojša Milenković, predsednik Sindika “Rembasa”, dodaje da i ovaj rudnik, kao i ostalih osam u sastavu JP PEU, ima velika dugovanja prema radnicima. Samo na ime izvršnih presuda za neplaćeni smenski rad duguje se milijardu dinara, dok dugovanja za neplaćene doprinose za penzijsko i zdravstveno osiguranje premašuju 1.400.000 dinara.

Investicije
-U rudniku “Rembas” prošle godine otvorena je jama Strmosten u okviru Rudnika Vodna. Ona godišnje proizvodi 90.000 tona uglja. Ove godine počeće i kopanje uglja u jami Četvrti blok, koja bi trebalo da ima proizvodnju od 30.000 tona visokokvalitetnog mrkog uglja. Pored ove dve jame ugalj se kopa i u jami Senjski Rudnik, najstarijem aktivnom rudniku, gde se u ovoj godini očekuje proizvodnja od 40.000 tona uglja. Investicije bi trebalo da budu započete i u jami Jelovac-precizira Milenković i dodaje da rezerve i zalihe uglja u “Rembasu” iznose oko pet miliona tona u svim jamama.

-Ali, ako bi se u kraju u kome je prošle godine obeleženo 160 godina ugljarstva, ugasio bilo koji rudnik, došlo bi do odumiranja cele opštine. U svih devet opština u kojima se nalaze rudnici sa podzmenom eksploatacijom rudnici su jedini privredni subjekti. Najbolji dokaz moje tvrdnje je Ravna Reka u kojoj je rudnik zatvoren 1973. godine. U tom naselju koje je nekada imalo i desetak hiljada meštana sada živi jedva 300 ljudi. Ukoliko bi se ugasili rudnici, migracija stanovništva iz tih krajeva bila bi evidentna-kaže Milenković.

Tekst i foto Z. Gligorijević