Marija Stevanović jedna je od 270 ambasadorki u svetu. Njihov zadatak je da, s jedne strane, motivišu nezaposlene žene u Srbiji pričajući sopstvenu priču o tome sa kojima su se problemima susrele pre nego što su napravile svoje firme, a s druge strane da se ambasadroke međusobno umreže na evropskom nivou.
Marija u Briselu
Prema njenom mišljenju, žene u Srbiji su neinformisane jer nisu aktivne zbog toga što ih je sramota, zato što na nacionalnoj televiziji ne postoje edukativne emisije iz te oblasti, niti u školstvu postoji predmet preduzetništvo, kao, na primer, u Americi.
Zbog toga one ne znaju kako da otvore firmu, pod kojim uslovima mogu da uzmu kredit, a ne znaju ni da imaju prava na bespovratna sredstva. Doduše, i kada saznaju, one ne mogu da podignu kredit, jer ne raspolažu imovinom, a muževi, uglavnom, nisu voljni da im u tome pomognu.
– Položaj žena možda je najbolje da ilustrujem jednim primerom. Pokojna Borka Vučić delila je nagrade najboljim domaćicama u Srbiji. Kriterijumi za izbor bili su da žena ima što više dece, da živi na selu, isključivo se bavi poljoprivredom i da je vernik. Kada sam konačno pronašla takvu ženu, kada smo otišli da je obavestimo da je izabrana za najbolju domaćicu Srbije i Crne Gore i da bi sa suprugom trebalo da ode u Sava centar sa suprugom i decom kako bi primila nagradu, njen muž je jednostavno rekao: „Mi to nismo planirali za ovu godinu” – navodi Marija.
Ona kaže da se slične situacije dešavaju čak i kada žena može da dobije posao. Kada je jednoj ženi ponudila da radi u Mlekari „Mihajlović”, koja je otvorila prodavnicu u Svilajncu, njen suprug joj nije dozvolio, jer je trebalo da u Paraćinu nedelju dana pohađa obuku za vođenje radnje.
– Ima i žena koje prođu obuku i koje su sposobne da otvore firmu, ali koje ne dobiju kredit zato što ne raspolažu imovinom. To je naročito izraženo u seoskim gazdinstvima. A muškarci ne žele svoju imovinu da daju u zalog. U okolini Šapca sam, na primer, našla ženu koja proizvodi kozji sir. Ona to odlično radi, ali ne može da proširi posao, jer se na nju ništa ne vodi. Pošto sam procenila da bi to uzrokovalo probleme u njihovom domaćinstvu, odustala sam da ubeđujem njenog supruga i shvatila da je bolje da radi na manje kao do sada – kaže Marija.
Marija Stevanovic u svojoj kancelariji
Ona dodaje da je u preduzetništvu u Srbiji tek svaka četvrta žena. I ona je suočena sa bezbroj problema, jer mora da uklopi privatni, porodični i poslovni život. Da nisu baš sve žene nesposobne da se izbore za svoje mesto pod suncem, najbolje potvrđuje primer jedne žene iz sela Žuč kod Kuršumlije. Iako ima samo 21 godinu i troje dece, ona je uspela da kupi hladnjaču koja joj omogućuje da izvozi sezonsko voće u Nemačku. Takođe, Jasmina Golubović iz Porodina uspela je dobije bespovratna sredstva da bi započela svoj posao, zato što se imanje vodi na nju.
Veliku pomoć ženama zainteresovanim da ostvare sopstveni biznis pruža baš naša sagovornica, koja je vlasnica firme „MS employment” i jedna od samo pet sertifikovanih specijalizovanih konsultanata u Srbiji. Ona i 20 saradnika informišu zainteresovane kako se pravi firma, koji kredit mogu da dobiju ili kako da dođu do bespovratnih sredstava i da im, ako je to moguće, pomognu da prodaju svoj proizvod. Pored informacije, ova firma obezbeđuje i potrebnu dokumentaciju.
Marija je i zamenica predsednice svetskog udruženja „Profesionalna i zaposlena žena”, čije je sedište u Nišu i čija je predsednica Slavica Mitić Paulilo. Ovo udruženje radi projekte od kojih su mnogi humanitarnog katraktera, a dosta njih se odnosi na podizanje svesti o ulozi žene u biznisu. Ono se, na primer, bori da žene budu ravnopravno plaćene sa muškarcima, podjednako zastupljene u parlamentu, upravnim i nadzornim odborima i drugim telima, da ne trpe nasilje u porodici.
Marija je i član Udruženja poslovnih žena Srbije, koje se, pored ostalog, bori i za ukidanje PDV-a na čuvanje matičnih ćelija, što ne postoji nigde u svetu.
Tekst i foto Z. Gligorijević
PROJEKTI
– Od sto naših pokušaja da nekome pomognemo da otvori firmu, dobije kredit ili bespovratna sredstva, uspeh je da se četiri završe kako treba. Ali ne treba očekivati da u prvih 50 pokušaja ostvariš dva uspeha. Može se dogoditi da od 100 stvari koje radimo poslednje četiri uspeju. I to je uspeh. Moj saradnik Milorad Krkotić iz Kragujevca i ja za deset godina uradili smo preko 1.000 biznis planova koji su prošli kod Fonda za razvoj. Prošle godine smo uspeli da klijentima obezbedimo oko 10.000.000 evra kreditnih sredstava i nekoliko miliona evra bespovratnih sredstava. Ministarstvo poljoprivrede je prošle godine davalo bespovratna sredstva za preradu mesa i mleka. Od 21 projekta koji je prošao iz Srbije, 11 su bili naši projekti. Prvi na rang listi sa 200.000 evra bespovratnih sredstava za izgradnju mlekare bio je naš klijent iz Sjenice. Nažalost, nijedna žena nije imala projekat – precizira Marija.
