Prvo se prihranjuju parcele koje su u najboljem stanju, a nakon toga one na kojima su nešto slabije razvijena strna žita. Ovih dana treba početi i sa setvom jarih useva

U ovom vremenskom periodu bi trebalo da bude snega na poljima, ali se, kako kažu poljoprivredni stručnjaci, susrećemo sa neoubičajeno visokim temperaturama, i do dvadeset stepeni, što utiče na nizak procenat vlage u zemljištu.

– Poljoprivrednici bi trebalo da počnu sa prihranom ozimih strnih žita pšenice, ječma, a posle toga sledi setva jarih žita. Preporuka je da se, prvo, prihranjuju parcele koje su u najboljem stanju, a nakon toga one na kojima su nešto slabije razvijena strna žita – kaže stručni savetodavac za ratarstvo Miodrag Simić.

Stručnjaci preporučuju da se prihranjivanje počne sa sedamdeset kilograma čistog azota, to je, na primer, stotinu pedeset kilograma uree ili dve stotine dvadeset kilograma sana po hektaru.

– Krajem marta bi trebalo da se uradi još jedna korektivna prihrana tih useva, posebno kod novih sorti koje traže više azota za svoj rast – naglasio je Simić. – Što se tiče jare setve, kod nje je pravilo da se obavlja u periodu od polovine februara do polovine marta. Proizvođači bi, ovih dana, trebalo da počnu setvu jarih useva za koje je važno da što duže budu na parcelama kako bi dali zadovoljavajuće prinose.

Treba koristiti, preporučuju stručnjaci, sortno seme kom će se, uz setvenu pripremu, dati sva mineralna đubriva, dve stotine kilograma mešanih đubriva i stotinu kilograma kana.

– Deficit vlage u zemljištu je preko stotinu litara, što će predstavljati problem u proizvodnji, pre svega, kukuruza. Samo lep raspored padavina može da, koliko toliko, spasi ovu proizvodnju. Za strna žita ne bi trebalo da bude većih problema jer se sada kreće sa prihranom – kazao je Simić.

S. L.
Foto: A. Dobrosavljević