U Muzeju naivne i marginalne umetnosti, 6. marta 2014. godine u 18 sati, otvara se izložba ”Naivna umetnost Uzdina”. Izložba je priređena u saradnji sa Galerijom naivne umetnosti Uzdin, a povodom obeležavanja 50 godina postojanja ove galerije. Autor izložbe je muzejski savetnik Marica Vračević. Izložba će biti otvorena do 6. aprila 2014.
Najveće kolekcije uzdinskog slikarstva nalaze se u Galeriji naivne umetnosti u Uzdinu i u Muzeju naivne i marginalne umetnosti Jagodina. U zbirci Muzeja čuva se 65 slika od 14 uzdinskih umetnika, koje su prikupljane od 1963. godine do danas. Ova dela zastupljena su na stalnoj postavci i izlagana su na svim grpnim izložbama koje Muzej organizovao u zemlji i inostranstvu (Cirih, 1965; Bratislava, 1966; Rim, Prato, Tokio,1971; Minhen, 1974; London, 1984; Beč, 1985; Pariz, 2007; Sofija i Budimpešta, 2008….), a zastupljene su i u najznačajnijim publikacijama o naivnoj umetnosti.
Početkom sedme decenije 20. veka grupa tkalja i vezilja rumunske narodnosti iz Uzdina počela je da slika i izlaže svoja dela, inspirisana i prožeta duhom narodne estetike, pridružujući se tako već poznatim i priznatim umetničkim krugovima u Hlebinama, Kovačici i Opariću. Anuika Maran počinje da slika 1961. godine. Slede je Marija Balan, Mariora Motorožesku, Anuca Dolama, Sofija Doklean i Florika Kec, Florika Puja, Epure Viorika, Steluca Caran, Ana Onču, Sofija Jonašku, Sofija Bosika i Olđe Ileana.
Narodno stvaralaštvo i patrijarhalna svest čine osnovu i polazište jedinstvenog likovnog govora slikarki uzdinske grupe. Tematski vezane su za selo i široku banatsku ravnicu. Svaka njihova slika predstavlja priču o čednom i jednostavnom seoskom životu koji polako nestaje. Svaki trenutak tog života i svaki detalj patrijarhalnog ambijenta dostojni su da se zabeleže: običaji, svakodnevni poslovi u kući i na njivi, trnuci predaha…
Florika Puja – Uzdinski Petao, 1970, ulje na platnu
Pri tom su tradicionalna tkanina i vez nezaobilazna ikonografska rešenja. Javljaju se na narodnim nošnjama koje islikavaju do najsitnijeg detalja, njima su preplavljeni enterijeri domova, pozadina na portretima, Čitave ornamente veza prenose bojom na platno, dajući im veći značaj nego samoj temi.
Sve predstavljeno na slici koloristički je usklađeno i podređeno smelom ritmičkom prepletu intezivno bojenih površina. Za uzdinske slikarke narodna šara je simbol svega baštinjenog, simbol njihovog identiteta. Na takvoj osnovi razvila se njihova živa umetnička mašta, nepokvareni likovni instikt, doslednost u odabiranju vrednosti boje i i njihovo dekorativno osećanje.
