Pored najmanje sto poena koji se dobijaju na osnovu objavljenih istraživačkih radova, uslov za dodelu ovog zvanja je da lekar radi kao specijalista ili subspecijalista najmanje šest godina posle usavršavanja i da su radovi objavljeni u šest različitih kalendarskih godina

Vladanu Simiću, doktoru medicine, specijalisti medicine rada i subspecijalisti pulmologije, iz Jagodine Ministarstvo zdravlja je, po predlogu Srpskog lekarskog društva, dodelilo naziv primarijus. Ove godine je povodom dodeljivanja primarijata prvi put bila organizovana svečanost, a ovo zvanje novim primarijusima je svečano uručio profesor doktor Vladimir Lukić, državni sekretar Ministarstva zdravlja. Pored najmanje sto poena, po kriterijumima koje je propisalo Srpsko lekarsko društvo, koji se dodeljuju na osnovu objavljenih istraživačkih radova, uslov za dodelu ovog zvanja je da lekar radi kao specijalista ili subspecijalista najmanje šest godina posle usavršavanja i da su radovi objavljeni u šest različitih kalendarskih godina. Na taj način ovo zvanje dobijaju samo oni koji ga stvarno zaslužuju.

Dodelom primarijata, Ministarstvo zdravlja, zapravo, nagrađuje lekare koji su, pored bavljenja svakodnevnom medicinskom praksom, našli vremena da kroz istraživanja potvrde rezultate svog rada.
– Naime, mi smo sakupljali odgovarajuće podatke vezane za konkretan istraživački rad, a potom smo ih obrađivali i prikazali u nekom statističkom obliku. Ovi radovi su bili objavljivani u stručnim časopisima i prezentovani na kongresima, simpozijumima i savetovanjima pulmologa i medicine rada. Najčešće se ovim istraživanjima potvrđuje ispravnost smernica za dijagnostiku i lečenje određenih bolesti, koje su preporučene od strane međunarodnih udruženja pulmologa kao i drugih grana medicine. Ako nešto sa smernicama nije bilo u redu, na ovaj način možemo dati svoj mali doprinos njihovom menjanju skretanjem pažnje na probleme. Stavovi o dijagnostici i lečenju nekih bolesti zaista se menjaju tek posle velikih svetskih istraživanja koja obuhvataju više hiljada ispitanika – kaže doktor Simić i dodaje da se zastarevanje literature iz oblasti medicine sa sedam godina za vreme njegovih studija danas svelo na pet sa trendom da to bude još kraće.

Postoji još jedna važna korist koja se u okviru ovih istraživanja dešava, a to je učešće mladih lekara kao koautora radova. Oni se na ovaj način edukuju da sutradan postanu nosioci radova i budući primarijusi.

Inače, doktor Simić se u svojim istraživanjima bavio uglavnom onim što je bila tema njegovog subspecijalističkog rada, a to je ispitivanje funkcije pluća. Posebno se bavio problemom opadanja spirometrijskih rezultata.
– Evidentno je da ti rezultati bivaju sve lošiji kako čovek stari. To je takozvano prirodno opadanje spirometrijskih rezultata. Ako je ovo opadanje značajno brže od prirodnog, što se dešava pod raznim uticajima sredine a i samog stanja pacijenta (pušenje, alergije i drugo), dosta je važno da to utvrdimo kroz redovno praćenje pacijentovih spirometrija. Takve spirometrije mogu po brojnom vrednostima da se tumače kao još uvek normalne, ali mi znamo da to neće biti slučaj posle određenog broja godina. Na taj način možemo sprečiti nastanak težih oblika bolesti kao što je hronična opstruktivna bolest pluća i astma. Njih je lakše lečiti uz minimalne troškove dok su u početnim oblicima. U svetu se o tome, za razliku od nas, mnogo vodi računa, jer se na taj način značajno štede zdravstveni fondovi – dodaje naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, vrlo interesantna oblast za istraživanje je posebna vrsta astme koja se označava kao „astma sa kašljem”, aktuelna baš u ovo doba godine.
– Naime, pacijent intenzivno kašlje u napadima (ponekad i noćnim koji pacijenta bude posle (sata ujutro), a takve epizode mogu da traju nedeljama čak i mesecima. Okidač za nastanak tegoba su najčešće virusne infekcije, ali u daljem toku bolest više ne liči na klasičnu virozu. Klinički nalaz takvih pacijenata je često normalan kao i njihova spirometrija. Jedino se može pri ispitivanju pluća telesnom pletizmografijom utvrditi da su otpori u disajnim cevima povećani. Dok ne stignu do pulmologa, pacijenti ispiju više vrsta antibiotika. Vrlo je važno bolest prepoznati na vreme, jer se time smanjuju patnje pacijenta, povećava njihovo poverenje u lekare (pošto je terapija uvek efikasna), smanjuju gužve u čekaonicama, a ostvaruju se i značajne uštede kako na potrošnji lekova tako i na dužini odsustvovanja sa posla – kaže doktor Simić.

On dodaje da su to pacijenti koji se i dalje moraju medicinski pratiti, jer su kandidati za nastanak i drugih težih oblika asmatske bolesti, posebno ako im tegobe počnu u kasnijem životnom periodu. Ukoliko se bilo koja forma asmatske bolesti ne prepozna na vreme i ne leči adekvatno, posle više godina dovešće do trajnih promena na bronhijama. Klasični oblici astme sa napadima gušenja, sviranjem u grudima i zamorljivošću, nije teško prepoznati ni u ordinaciji lekara opšte medicine. U svetu se danas primenjuju i astma-skor upitnici, koji im znatno olakšavaju postavljanje dijagnoze. Bitno je jedino da se ti ljudi posle zbrinjavanja njihovog hitnog stanja i dalje medicinski prate i adekvatno leče, da bi se sprečio nastanak težih oblika bolesti i izbegle trajne posledice.

POVEĆAN BROJ ALERGIJSKIH BOLESTI

Prema proceni doktora Simića, Jagodina se uglavnom uklapa po zastupljenosti pojedinih bolesti sa podacima koji se objavljuju u svetu. Ukupno je povećan broj alergijskih bolesti. Bronhijalnu astmu ima 2 posto odraslih i 10-12 procenata dece. To znači da u našoj opštini bar 2.000 odraslih ljudi ima astmu, a pet puta je veći broj dece.

SAVREMENA OPREMA

Iako je doktor Simić ordinaciju „Pulmo” otvorio 1998. godine, ona je i dalje jedina privatna pulmološka ordinacija u centralnoj Srbiji. Tu se na jednom mestu može uraditi spirometrijsko ispitivanje, pletizmografsko ispitivanje celog tela (bodipletizmografija) kao sledeći stepenik u dijagnostici nekih plućnih bolesti, alergološke probe, merenje kiseonika i rendgen dijagnostika pluća.

Kad bismo mogli da sve pušače na teritoriji opštine Jagodina, posle 45. godine starosti, bar jednom obuhvatimo kompletnim pulmološkim pregledom, verovatno da bismo broj opstruktivnih bolesti pluća u dogledno vreme smanjili bar za trećinu. Do sada je u ordinaciji pregledano oko 3.000 ljudi kako iz Jagodine tako i iz drugih gradova centralne Srbije.

Tekst i foto Z. Gligorijević