Prvi kilovati električne energije proizvedeni su 31. januara 1969. godine, a u redovan rad termoelektrana je svečano puštena 21. marta 1970. godine

Otvaranje termoelektrane

Pošto šezdesetih godina prošlog veka na području centralne Srbije gotovo da nije bilo izvora električne energije, Upravni odbor tadašnje Zajednice jugoslovenske elektroprivrede predložio je da se u Svilajncu izgradi Termoelektrana “Morava“. Radovi su počeli 1. jula 1965. godine, a završeni krajem 1968. godine. Prvi kilovati električne energije proizvedeni su pre 45 godina, tačnije 31. januara 1969. godine, kada je termoelektrana prvi put sinhronizovana na elektroenergetski sistem Srbije. U probnom radu bila je od 20. maja 1969. godine, a u redovan rad svečano je puštena 21. marta 1970. godine.

– Bio je to značajan događaj za tadašnju Jugoslaviju, pa su svečanosti prisustvovali predstavnici privrednog, političkog i kulturnog života Federacije, Republike, svilajnačke i okolnih opština, ali i ambasadori i ministri nekoliko evropskih zemalja i predstavnici 53 domaća i 9 stranih preduzeća, koji su sa svojih 3.289 radnika učestvovali u podizanju termoelektrane. Izgradnja i gotovo dve decenije rada ove firme vezani su za njenog prvog direktora Aleksandra Čanka- navodi Marija Stevanović, direktorka termoelektrane.

Marija Stevanović-kao poslanik ću se izboriti za nove investicije

Pradedinim stopama
Direktorka Stevanović je kao 111. na listi „Aleksandar Vučić-Budućnost u koju verujemo“ prošla za poslanika i očekuje verifikaciju mandata. S obzirom na to da je direktorka ogranka koji funkcioniše u okviru TNT-a, smatra da će moći da obavlja obe funkcije.
– To mi veoma imponuje, naročito zbog toga što je moj pradeda Dimitrije Katić bio predsednik Skupštine Srbije1891. i 1892. Godine. S druge strane, smatram da ću se kao poslanik izboriti da se termoelektrana ne ugasi i da dobijemo nove investicije. Kao narodni poslanik insistiraću na merama protenkcionizma domaće proizvodnje. Moramo da zaštitimo domaćeg poljoprivrednog proizvođača i privatnika, a ne da kao do sada dajemo povlastice samo strancima. Dakle, boriću se da uvozimo tek kada se prodaju domaći proizvodi-kaže Stevanovićka.
Inače, Katić, koji je dosta uradio za lokalnu sredinu, međunarodnoj javnosti je bio zanimljiv zbog toga što je Skupštinom uvek predsedavao u seljačkom odelu. Što se tiče diplomatskih aktivnosti, radio je na stvaranju Saveza balkanskih država.
-On je neopravdano zaboravljen. Kada sam bila u Briselu na skupu koje je organizovalo Udruženje poslovnih žena napravile smo balkansku koaliciju u koju su umrežene poslovne žene Balkana. Pričala sam s jednom Grkinjom i rekla joj da pišem knjigu o svom pradedi, koji je radio na tome da se balkanske zemlje ujedine, što je bila preteča Evropske unije. Ona mi je rekla da je i njen deda bio u diplomatiji i radio na tome, pa smo se dogovorile da razmenimo podatke koje imamo- dodaje naša sagovornica.

Za ovih 45 godina u termoelektrani je radilo oko 1.300 radnika iz svih krajeva nekadašnje Jugoslavije. Iako je izgrađena kao „zlatna rezerva“, ona je decenijama radila punim kapacitetom.

– „Morava“ je po energetskom iskorišćenju pogona godinama bila među prvim termolektranama Jugoslavije, ali je bila i rekorder po broju pogonskih sati rada. Najveća godišnja proizvodnja ostvarena je 1982. godine kada je elektroenergetskom sistemu predato 722.000 megavat sati. „Morava“ je do sada proizvela preko 20 miliona megavat sati i potrošila 24 miliona tona uglja. Od Javnog preduzeća za podzemnu eksploataciju uglja prošle godine kupili smo više od polovine ukupne proizvodnje uglja iz ovih devet rudnika, u kojima je zaposleno preko 4.000 rudara-dodaje direktorka Stevanović.

Ona još kaže da je preko matične firme i izvođača uposleno preko 300 radnika. Iako je proizvodnja električne energije primarna, ona nije i jedina delatnost. Briga o standardu radnika i poboljšanje uslova rada takođe su primarni zadaci. Do sada su se 123 porodice uselile u službene stanove. Radnici su se godinama dobrovoljno odricali regresa kako bi se tim novcem izgradila odmarališta na Kopaoniku, Beljanici i Neumu, kao i stanovi u Baru.

Tekst i foto Z. Gligorijević