Koncept redukcije unosa alkohola, kao novog oblika lecenja u borbi protiv alkoholizma, predstavljen je prvi put strucnoj javnosti, kao i predstavnicima medija, u petak, 21. marta, na akreditovanom Simpozijumu “Novine u tretmanu bolesti zavisnosti”, u Srpskom lekarskom drustvu.
Uvodno predavanje o stetnosti alkohola odrzao je prof. dr Petar Nastasic, predsednik Republicke strucne komisije za prevenciju zloupotrebe alkohola i alkoholizma, a pored njega prisutnima su se obratili i dr Aleksandar Vujosevic, direktor Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti, dr Ivica Mladenovic, sa Instituta za mentalno zdravlje, dr Natasa Dostanic, iz Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti, kao i gost iz Zagreba, prof. dr Zoran Zoricic, iz Klinike za psihijatriju KB “Sestre Milosrdnice”.
“Evropska i svetska alkohologija nalazi se vec nekoliko godina pred izazovima koji proisticu iz cinjenice da posledice povezane sa alkoholom postaju sve uocljivije. Kontinuirana i objedinjena istrazivanja u poslednjih 30 godina jasno ukazuju da glavni fokus i mesto resavanja vise nije na prevenciji i tretmanu alkoholizma, kao bolesti zavisnosti i psihijatrijskoj bolesti, vec na velikoj potrosnji alkohola i velikom broju pojedinaca koji piju “pre-alkoholicarski”, a trpe veliku stetu.” – istice prof. dr Petar Nastasic.
“Umereno”, tj. drustveno dozvoljeno pijenje, predstavlja mnogo veci problem u odnosu na pijenje koje je prepoznato kao prekomerno, tj. bolest koja se dijagnostikuje i leci.
“Svi oblici pijenja alkohola, a posebno tzv. tesko pijenje (Heavy drinking), uz alkoholizam, predstavljaju veliku opasnost koja ozbiljno ugrozava zdravlje i zivote stotine miliona ljudi sirom sveta. Dosadasnji pristup u tretmanu alkoholizma i resavanju problema i posledica pijenja pokazao se kao nedovoljan. Upravo tu se otvara prostor za novu terapijsku paradigmu redukcije unosa alkohola.” – upozorava prof. dr Nastasic.
Koncept redukcije unosa alkohola predstavlja novinu u lecenju alkoholizma koja se bazira na poruci – “manje pijenja, manje stete”. Srbija se nalazi na cetvrtom mestu, u Evropi, po potrosnji alkohola sa prosekom od 11 litara cistog alkohola po glavi stanovnika, dok je svetski prosek 6 litara.
