Ovaj projekat četvrti put zaredom dobio i finansijsku i logističku podršku Ministarstva za kulturu i informisanje Republike Srbije

Ovih dana na adresu Zavičajnog muzeja iz Jagodine po četvrti put za redom stigla su finanasijska sredstva zajedno sa Rešenjem Ministarstva za kulturu i informisanje Republike Srbije kojim se nastavlja podrška projektu ,,Stare i retke knjige iz Zavičajnog muzeja u Jagodini”, sa kojom se započelo koš 2010. godine.

Radi se o zaista veoma značajnom projektu koji sadrži pedesetak primeraka stare knjige, sto primeraka retke knjige, stotinak bibliofilskih jedinica periodike i pedesetak rukopisa, a valja podsetiti da je jedna slična izložba održana saradnjom ustanova kulture iz Jagodine (Zavičajni muzej, Istorijski arhiv, Narodna biblioteka i bibliteka tadašnje Pedagoške akademije) još 1985. godine kada je štampan i prigodni katalog koji je pratio izložbu,a ona je iste godine bila prezentirana i ljubiteljima pisane reči i stare i retke knjige u Vukovaru.

Sada je, zapravo, reč o zbirci koju je Branislav Cvetković, istoričar umetnosti Zavičajnog muzeja iz Jagodine, formirao još 1992. godine pri Biblioteci Zavičajnog muzeja.

– Svi radovi obavljaju se u laboratoriji za konzervaciju Narodne biblioteke Srbije u Beogradu. Ima, inače, mnogo izuzetno vrednih knjiga, odnosno svaka od njih, na neki način, predstavlja pravi raritet. Pomenuću samo par njih kao ilustraciju gore navedene konstatacije: ,,Volšebno ogledalo” iz 1835. godine prevedeno je sa ruskog jezika a delo je Lava Prohorova i to je, koliko se zna, jedini primerak u Srbiji, ,,Srpska narodna pesmarica” koju je sredio i objavio Miloš Milisavljević 1862. godine i to je, takođe jedini primerak za koji se zna, ne samo u Srbiji već i u čitavom svetu. Na tom primerku vidljiv je pečat porodične biblioteke jagodinskog sudije Timića. Takođe, nedavno je otkupljen i primerak psaltira (knjige psalama) iz 1845. godine koji nemaju ni Narodna biblioteka Srbije u Beogradu ni Biblioteka ,,Matice srpske” u Novom Sadu, a, naravno, u našem fundusu ima još takvih knjiga – objašnjava dr Branislav Cvetković, rukovodilac projekta, inače viši kustos Zavičajnog muzeja iz Jagodine i naučni saradnik Balkanološkohg instituta SANU.

Po njegovim rečima, ovim projektom želi se zaštita starih i retkih knjiga i iskorak ka digitalizaciji građe. Nešto od toga već je urađeno i postoji i elektronska dokumentacija. Kako kaže dr Cvetković ideja je da se građa digitalizuje i to je jedan od načina njene zaštite.

Osim toga, u okviru celokupnog projekta, biće organizovana i velika izložba sa specijalnim publikacijama koje prate izložbu i nesumnjivo je da će ovakav projekat biti i te kako zapažen i u nacionalnim okvirima.

B. Dž.
Foto: A. Dobrosavljević