Đaci paraćinske škole “Radoje Domanović” u Pozorištu Paraćin priredili izvanrednu svečanu akademiju

Osnovna škola „Radoje Domanović” u Paraćinu postoji još od 1949. godine, a za svoj rođendan, slučajno ili namerno, uzela je baš 1. april, Međunarodni dan šale. No, Radoje Domanović, vodeći srpski satiričar, nije bio baš „šaldžija”, već se na račun srpske zbilje više smejao kiselo, ili čak gorko!

Ova paraćinska škola (jedna od osam osnovnih) ovogodišnji, 65. Dan škole obeležila je nizom raznovrsnih aktivnosti (odeljenjski pano na temu „Moja škola”, Dan stranih jezika, književno veče „Radoju u čast”, odbojkaški turnir u izdvojenom odeljenju u Donjem Vidovu…), a pravo „finale” proslave bila je svečana đačka akademija, priređena u prepunom Pozorištu Paraćin upravo 1. aprila.

Program akademije, bogat, šaren i raznovrstan, započeo je pozdravnom besedom direktorke Jelice Aleksić, a zatim su se na maštovito dekorisanoj sceni, na kojoj je dominirao čuveni Domanovićev portret sa iskošenim šeširom i finim brčićima, ređali glumci, pevači, recitatori, plesači, izvorne grupe… Sjajno i duhovito izvedena je Sterijina „Pokondirena tikva”, kroz provejavanje đačke „alergije” na lažni „nobles”, ljupke mašnice i konjski repići, žuti poput Brazilaca, živo i dinamično su otplesali mladalačku numeru, a smenjivala ih je izvorna grupa koja je našu narodnu tradiciju smireno dočaravala drevnom pesmom „Izvor voda izvirala”.

Najviše smeha izazivali su dečaci koji su „pokušali” da na trešnji naberu – banane!

A predstavnici starijeg uzrasta, mašući plavim, belim i crvenim maramama, praćeni umilnim zvukom dveju flauta, maestralno su igrali.Čuli smo i dve-tri recitacije koje su, zapravo, đački stvaralački pokušaj da se definiše ljubav, glavni atribut mladosti.

A pravi opis ljubivi, po njima, „duži je od Ilijade i Odiseje”, uz neizbežno žensko, pubertetsko: „Sram te bilo!” Zujale su kamere, sevali blicevi, a publika je uživala gledajući bistre okice i vedre osmehe. Kroz ceo taj mladalački urnebes čula se i vrlo mudra poruka: „U glasu je sila, ali je sila i u ćutanju!”

Ugledni gosti iz pobratimske OŠ „23. oktobar” zbilja će se prepuni utisaka vratiti u svoje Sremske Karlovce, ali jedan momenat, kao stvaralačku plimu programa, izdvojiće svaki gledalac. To je, svakako, završna revija šešira, maštovito osmišljenih od strane inventivnih đaka i njihovog čuvenog profesora likovne kulture, akademskog slikara Srećka Zdravkovića. Kroz živ muzički ritam, defilovali su najraznovrsniji šeširi (crveni, plavi, beli, zeleni, karirani, pa s kićankama od perja ili s izvrnutim „kornetom” sladoleda, a sedokosi, brkati profesor Srećko ponosno se prošetao scenom sa nečim što je ili vetrenjača na šeširu, ili čak, možda, savremen televizijski toranj!

Na kraju su nastavnici, roditelji, predstavnici lokalne samouprave i gosti iz Srema „za uspomenu” dobili po lep, nezaboravni šešir, da bi sve ostalo u domanovićevskom duhu.

Tomislav Đokić