Deda Voja tek u 72. godini dobio srpsku vozačku dozvolu

Iako je Vojislav Petković iz Jasenova kod Despotovca prešao milione i milione kilometara, on je tek u 72. godini dobio srpsku vozačku dozvolu za „b” kategoriju. Ako se uzme u obzir da je samo kamionom za potrebe svoje firme prešao 860.000 kilometara, teško je izračunati koliko je sati proveo u automobilu.

Deda Voja sve položio iz cuga

Zbog toga mu najteže pada što još uvek ima privremenu dozvolu, jer, pošto je položio prošlog meseca, ne sme da upravlja automobilom sat pre ponoći do pet izjutra. Deda Voja, kako ga prijatelji oslovljavaju, voli da odlaze ni zabave i u restorane, pa uvek uvek mora da povede nekog ko će njegovim automobilom da ga vrati kući.

– Vozačku dozvolu sam dobio u Parizu još 1968. godine. Polagao sam samo godinu dana pošto sam bio u Francuskoj. Ali, pošto sam veliki patriota, hteo sam da imam srpsku vozačku dozvolu. Polagao sam i zbog toga što francusku dozovlu mogu da koristim samo mesec dana pošto dođem u zavičaj. Kako sve više vremena provodim u Srbiji, pa ne bih smeo da vozim, a ne želim da me policija juri, morao sam ponovo da polažem za “b” kategoriju – kaže Petković.

On dodaje da je testove spremao gotovo dva meseca i da je je uzeo više časova vožnje nego što je zakonski miminum da se ne bi obrukao. Doduše, priznaje, bilo mu je veoma teško da vozi školski. Vozio je malo brže, pa je predviđenu maršrutu umesto za 45 prošao 10 minuta ranije.

– Pohađao sam poznatu Auto školu „54″ u Jagodini, jer je njen vlasnik Aleksandar Mijajlović moj kolega u lovu i zato što sam čuo da je to napredna škola, koja radi već 12 godina i koja ima veoma korektno osoblje. Nisam pogrešio prilikom izbora. Ko god je slušao instrukture, nije mu bio problem da položi. Pored toga, škola ima svoj sajt na kome svi mogu da vide testove sa odgovorima koji se dobijaju na polaganju – dodaje Petković.

Petković pažljivo slušao instruktora Mijajlovića

Mijajlović kaže da je Petković, koga je u šali nazvao oldtajmerom, ponos njihove auto-škole. Posebno je ponosan što je deda Voja ispit prve pomoći, testove i vožnju položio iz prvog puta. Prema njegovim rečima, polaznici u proseku praktičan deo polože iz trećeg puta, osim jednog mladića kome je to pošlo za rukom tek iz šestog puta. Testovi su sada veoma teški, pa se dešava da od 11 kandidata polože samo jedan do dva.

– To je još jedan dokaz da godine nisu važne ako je neko uporan i sposoban. Doduše, Petković je automobilom obišao svet, ali je trebalo da nauči testove u sedmoj deceniji. On je pokazao da godine nisu bitne kada čovek nešto želi. Odlično je savladao sve što je od njega traženo na ispitu. Mladi treba da vide kako je on vitalan i oran da uči i vozi pod stare dane – kaže Mijajlović, koji je instruktor od 1976. godine i čija je škola jedna od samo šest u Jagodini koje su dobile licencu od nekadašnjih 11 auto-škola.

Inače, Petković je u Pariz otišao daleke 1967. godine i kaže da se nije pokajao.

– Da sam ostao u Srbiji, bila bi katastrofa. Ne znam da li bih zaradio za hleb. Ovde ljudi rade od danas do sutra. Ne postoje reči kojima bih opisao situaciju u Srbiji. Pre nego što sam otišao, sa ocem Spasojem sam radio u našoj zidarskoj firmi. Ali, porez je bio veliki pa smo morali da prodamo tele da bismo izmirili. Onda sam rešio da odem – dodaje Petković.

On je u Parizu radio u fabrici metala, pa u banci, a onda je 1971. godine otvorio vlastitu konfekcijsku firmu “Arkadu”, koja je samo posle tri godine rada zapošljavala 60 radnika. Pošto su Kinezi postali nelojalna konkurencija, Petković je zatvorio ovu firmu, kratko držao kafanu “Resavska vodenica”, a potom registrovao građevinsku firmu sa šest radnika. Posle osam godina i nju je zatvorio.

Tekst i foto Z. Gligorijević