Jedan segment obeležavanja Dana OŠ „Branko Krsmanović“ bilo je nadmetanje u spremanju nacionalnog jela
Pobednička ekipa iz Drenovca
U četvrtak, 8. maja, dan uoči Dana škole i Dana pobede, u dvorište popularne škole u Sikirici kod Paraćina sjatilo se i staro i mlado. Iznad kotlića u kojima se kuvao pasulj izvijao se oblačić mirišljavog dima koji je mamio i đake, i nastavnike, i roditelje, ali i goste iz Paraćina i drugih mesta. Nadmetalo se pet kulinarskih ekipa: dve iz Sikirice i po jedna iz područnih odeljenja u Busilovcu, Drenovcu i Krežbincu. A svaka je bila kombinovana od đaka, nastavnika i poneke „zalutale“ mame.
„Paradom“ je rukovodio mladi učitelj Peđa Jovanović, a najbolja reklama bio je amblem manifestacije na severnom zidu škole: naslikan kuvar sa šiljkanima i kutlačom u ruci! Kroz vrevu dečjih, piskavih glasova promicali su odrasli sa šajkačama na glavi, a u dvorištu je, uz vedru muziku, vezlo sitno đačko kolce. Gurajući ručna kolica sa unapred spremljenim bukovim cepanicama, matematičar Predrag Jovanović – Rođa i šalom potpaljuje atmosferu, a sedokosi učitelj Dragi Jovanović, nadgledajući celu „feštu“, zadovoljno trlja ruke.
Igor Rajić, osmak iz Busilovca, kaže da je veštinu kuvanja pasulja godinama usvajao od mame, dok njegov zemljak Miloš Živković iskreno priznaje da je do sada samostalno kuvao „samo čorbu“. Međutim, obojica su veliki optimisti veujući da će im pobedu doneti baš „voda iz čuvenog Božurinjskog bunara“koju su, specijalno za pasulj, doneli iz rodnog sela. Dok se sa na korak od nanizanih kotlića na ognju usijava starinska crepulja za pogaču, sa strane je zaljubljeno merka limeni sač.
Za to vreme nežna ženska ruka Milice Milenović, fiskulturnice iz Drenovca, sekirčetim s lakoćom razbija bukov čvor, ne dozvoljavajući tršavom geografu Zoranu Miliću, rođenom džentlmenu, da je zameni. Kapitena drenovačke ekipe Tanju Stojković, nastavnicu engleskog, pitamo jedu li Englezi pasulj.
– Jedu, ali njihov ne može ni da priđe uz naš!- odlučno će ona.
Malecku Jelenu Simonović, četvrtakinju iz Krežbinca, pokušavamo da zbunimo pitanjem jesu li baklave slađe od pasulja.
– Ni slučajno!- spremno brani dostojanstvo nacionalnog specijaliteta.
Mislili smo da ćemo zbuniti bar sikiričkog veroučitelja Miloša Đorđevića:
– Treba li pasulj blagosloviti pre jela?!
– Naravno da treba, ali ne samo pasulj, već sve što nam je Bog podario!- nepokolebljivo će on.
Na pitanje ima li u kotliću suve parike, Krežbinci će skoro ljutito:
– Ima, bre! Kako da nema?!
Dabome, ima i suvog mesa („najbolja su špic-rebra“). Podrazumevaju se i aleva paprika, vegeta, brašno, pa beli i crni luk! No, učitelj Dragi u „poverenju“ mi pominje i nekakvu „džundru“.
– Šta Vam je to, pobogu!
– Eee, to je naša velika tajna!
– Kažite samo meni!
– Ne mogu! Čuće me ovi ovde!- oprezno pokazuje kažiprstom na „posadu“ oko susednog kotlića.
I tako, u prvom kotliću koji, s čunkom, više liči na kazan za rakiju, već se uveliko krčka vreo pasulj. Mreška se i i onaj busilovački, samo što se oni opredeljuju za tradicionalniji stil: samo za tuzlansku so (bez vegete)! Svako ima pravo na svoj stil. Naravno, i na veru u pobedu! Evo, pristižu i novi gosti, tuđoselčani! I njih ljupka Katarina Stojković (III razred) ljubazno poslužuje pogačom i solju. Pardon: i domaćim čvarcima!
Miris iz kotlića je sve primamljiviji, crvenkasti virčići i prelivi sve neodoljiviji! A stiže i pogača iz crepulje! Na sikiričkom kotliću dugačka kutlača, ali niko ne meša pasulj. Našu radoznalost brzo gasi duhoviti osmak Filip Savić, s maramom, umesto kuvarske kape, na glavi:
– To je samo modni detalj!
Jeste, sastav žirija do kraja je držan u tajnosti, ali smo ipak „provalili“ da će predsednik biti Rade Milojević, profesionalni kuvar iz Pojata, a uz njega Dragan Vukotić, nastavnik srpskog iz Busilovca, paraćinski glumac Tomica Đorđević i Anica Jovanović, osmakinja iz Sikirice.
– Pokušava li neko da te podmiti?!- provociramo Anicu.
– A, to ni slučajno!
Tako je! Uostalom, ko je u ovoj zemlji ikad primio mito?!
Nemajući strpljenja da sačekaju zvaničnu odluku žirija, đačići u živopisnoj narodnoj nošnji već su za sofrom, u uglu dvorišta. Tiskaju se nad velikom činijom punom ukusnog pasulja!
Na kraju, posle velikog nestrpljenja i još većeg uzbuđenja, direktorka škole Slavica Vulić saopštava da je, po odluci žirija , „najbolji pasulj“ – drenovački pasulj! Zagrljaji, osmesi i urnebesni aplauz! Kao kad naši daju gol!
Gozba odraslih najzad može da počne. Ne , niko se nije pograbio ni za pljeskavice, ni za pohovanu piletinu. Tog četvrtka sikirički kralj bio je Pasulj (veliko P), a sikirička kraljica – vruća Pogača (takođe veliko P)!
Tomislav Đokić
