Istorijski posmatrano, likovni izraz duševno obolelih oduvek je budio specifičnu pažnju javnosti. Setimo se samo čudesnih ostvarenja Hijeronimusa Boša, Franciska Goje, Edvarda Munka, Van Goga ili Sezana. Pored izrazite inventivnosti i ekspresivnosti, njihova dela predstavljaju i velike „avangardne“ prekretnice u istoriji umetnosti.

Pomenuti umetnici su zapravo začetnici novih poglavlja unutar kontinuiteta razvoja umetnosti na svetskom planu, a mi ostajemo svedoci da mnogo toga što se računa u simptome ludila ima svoj pandan u umetnosti, posebno u graničnim, „avangardnim“ oblicima stvaralačkog izraza. A ti granični, marginalni i autsajderski oblici stvaralaštva obično više govore o samoj ličnosti umetnika, ali i o društvu i kulturi iz koje potiču nego što to čini „zvanična“ umetnost, kao što su baš oni pohranjeni u temelje svetske umetničke baštine.

U okviru zbirke radova psihički obolelih, crtežima i slikama ilustrujući strukturne karakteristike i specifičnosti njihovog likovnog izraza, dr Ljubomir Erić je dao dragoceni doprinos kako psihijatriji tako i istoriji umetnosti. Ovom prilikom izložena dela predstavljaju poklon-zbirku profesora Erića našem muzeju – ustanovi kulture od nacionalnog značaja, a mi sa posebnim zadovoljstvom nastavljamo započeti proces proučavanja porekla i specifičnosti estetskog u ovim delima u svom domenu.

Nesvakidašnja snaga i svežina nove likovne energije, igra likovnih elemenata, originalni kompozicioni sklopovi i tako dozvana jedinstvena atmosfera koju stvara sirovi likovni „jezik“, otkriva nam čitav snop neistraženih dimenzija stvaralaštva i postojanja, što izloženi radovi najbolje potvrđuju.

Bez obzira na njihovu anonimnost, metajezik i druge stilske osobenosti likovnog izraza ovih umetnika izdvajaju ih kao autonomne umetnike. Originalnom stilizacijom, oni su nesvesno odali svoju personalnost, otkrivajući nam lavirinte svoje tajnovite duše tek toliko da bi nam se opsesivno nametnuli svojim mističnim sadržajima kao trajni izazov.

Autor izložbe Nina Krstić