Jagodina je ponosna na pripadnicu Rečne policije Tanju Nešović i njen bataljon koji su prvi ušli u Obrenovac i krenuli u hitno spasavanje ljudi. ,,Ne postoji reč kojom bih opisala Obrenovac, ali moji najjači utisci vezani su za spasavanje ljudi iz stambene zgrade koje je bujica nosila i momenat kada mi je majka predala dvoje dece na čuvanje jer je mislila da neće preživeti”, priča policajka Rečne policije Tanja Nešović.

Bez čizama više nigde: Tanjino novo iskustvo

Pripadnici Rečne policije Beograda prvi su ulazili u poplavljena područja, prvo u Veliko Crljanje a zatim u Obrenovac. Prva policijska jedinica, nasuprot onome što mediji prenose, koja je 16. maja ušla u Obrenovac je bila jedinica Rečne policije, sa šest čamaca i 40 policijskih službenika, od kojih većina nije ni odlazila kući nakon noći provedene u Lazarevcu.

,,Evakuacija se odvijala čamcima bez motora, dakle samo veslanjem, što je znatno otežavalo rad, uz konstantnu kišu i vetar. Na sreću, žrtava nije bilo, a karakteristično za ovu evakuaciju je i to da se pored Rečne policije u Velikim Crljanima nalazila samo još jedna policijska jedinica, koja se povukla kad je pala noć. Bila sam šokirana, ali ni u najgorim slutnjama nisam mogla da zamislim šta će me dočekati u Obrenovcu! U Obrenovac sam stigla oko 11č, kada je grad već bio potpuno poplavljen. Prvi utisak je bio da nije moguće to što vidim, da je nemoguće da se to dešava u Srbiji, pred mojim očima, kao u filmu holivudske produkcije… šok, neverica, a potom i adrenalin i želja da se što pre krene na teren…, svedoči policajka Tanja Nešović.

Spasilačke ekipe: bez mane i straha

Tanja još uvek ne može da sredi utiske posle stravičnih prizora koje je videla.

,,Najjači utisak je definitivno spasavanje žene koja je ispala iz čamca sa još nekoliko osoba, nakon što su naleteli na stub rasvete. Nalazili smo se na prihvatnom mestu, nekih 30-ak metara odatle, iskrcavali evakuisane kad smo začuli vrištanje sa obližnje zgrade i ljude u vodi. Bujica ih je neverovatnom brzinom nosila, uspeli smo da pokupimo troje, ali je tu ženu voda odvukla iza zgrade. Iskustvo nam govori da ukoliko lice koje je u vodi potone 2 puta, trećeg izranjanja obično nema, a ona se već 2 puta gubila ispod površine vode… Maksim i ja smo preko čamca zaronili u vodu i u poslednjem trenutku uspeli da je dohvatimo, Maksim za kosu, ja za ruku i tako je izvučemo… Vratili smo se, čini mi se, u rekordnom roku do evakuacionog centra, žena je davala znake života i bila komunikativna kad je preuzela hitna pomoć… nadam se da je živa i da se oporavlja…

Policajki Tanji Nešović zauvek će u sećanju ostati majka koja joj je u ruke predala svoju decu, strahujući da sama neće preživeti.

– U vodi smo videli kamion pun ljudi koji nije mogao da ide dalje zbog bujice. Naš čamac je bio već pun, kada me je žena iz kamiona zamolila da uzmem njene dve ćerke od sedam i devet godina, njih da spasem. Strašno je kad ti majka da decu, misleći da neće preživeti. Uzela sam ih i srećom nakon nekog vremena majka je uspela da se izvuče i ponovo je bila uz njih. Ja sam majka i moja ćerka se nalazi kod bake i deke u Jagodini i jedva čekam da se sve završi i da je zagrlim, kaže ova hrabra žena.

Tanja s kolegom: hrabrost i humanost na delu

Akcija je trajala od 08.00 ujutro do 04.30 narednog jutra, u izuzetno teškim uslovima, gde je kiša neprestano padala, nikakvog osvetljenja nije bilo, nismo poznavali grad, voda je bila na nekim mestima i do 5 m dubine, tako da nismo znali šta je ispod, pa je postojala opasnost od oštećenja čamaca i ugrožavanja bezbednosti evakuisanih lica i posade. Bujice su nailazile iz svih pravaca tako da nismo znali šta nas očekuje na sledećoj raskrsnici… bilo je strašno.

Sve posade na čamcima Rečne policije imale su po jednog meštanina, kako bi im pomogao oko snalaženja u gradu, s obzirom da je većina policijskih službenika prvi put u životu došla u Obrenovac. Na teren se odlazilo po prioritetu, dakle prvo tamo gde su najugroženiji, deca, žene, stari i invalidi.

,,Ja sam, kao jedna od iskusnijih, dodeljena timu ruskih spasilaca koji je prvi zaplovio, Viktoru i Maksimu, ali bez osobe koja bi nas navodila kroz Obrenovac i bez prevodioca, što je dodatno otežavalo situaciju. Evakuaciju smo vršili po principu dojave, dakle putem radio veze nas pošalju na adresu odakle treba evakuisati ljude. Navodili su nas meštani koji su ostali na višim spratovima, kao i ostale spasilačke ekipe. Rusi su u početku insistirali da se prima samo po 5 ljudi, međutim kasnije su i sami uvideli ozbiljnost situacije i vremensko ograničenje, pa je bilo momenata kad nas je bilo i po 13 u čamcu. Još jedan od jačih utisaka je panika među ljudima i strah u njihovim očima, ali i bezobrazluk nekih koji nisu shvatali ozbiljnost situacije”.

REČNA POLICIJA SPASILA SVE POTENCIJALNE SAMOUBICE
Policijska Ispostava za bezbednost na rekama u Beogradu , poznatija kao Rečna policija deo je policijske uprave za grad Beograd. Najpoznatija je po tome jer je više godina za redom imala 100 odsto spasenih lica koja su pokušala suicid skakanjem sa mosta. Zbog sprečavanja samoubica da izvrše svoju nameru Rečna policija je nagrađena 2006. godine Oktobarskom nagradom grada Beograda.
U njenoj nadležnosti je 85 km reke Dunav i 62 kilometara reke Save, kao i 226 km priobalja obe reke koje čine međunarodni tok. Poslovi se obavljaju na obe reke, gde se policija stara o bezbednosti imovine, postrojenja, objekata, nad vodom, pored vode i na vodi, kao i naravno o bezbednosti ljudi.

NIGDE NE KREĆI BEZ REZERVNIH ČIZAMA
– Utisci se još nisu slegli, pa tako ni pouke, još uvek mi aktivno učestvujemo u svemu, pa i nema puno vremena za rekapitulaciju dosadašnjih događaja. Jedna od lekcija je svakako – nigde ne kreći bez rezervnih čizama, našalila se Tanja.

RUSI KAO IZ NAUČNO-FANTASTIČNIH FILMOVA
– Naravno, svima nama je ovo iskustvo za koje nismo ni sanjali da će se desiti, jedno je u teoriji, a nešto sasvim drugo u praksi. Bilo je dosta nedostataka, ali važno je da se to nije odrazilo na osnovne zadatke, odnosno da nije ugrozilo stanovništvo. Nedostatak opreme je definitivno najveći problem, pored organizacije, što smo videli na primeru ruskih posada… njihova oprema nama je delovala prosto naučno-fantastično!!!

Anita Mitrović