Posle 22 godine, nakon obnavljanja litije povodom Spasovdana, u Šantarovcu niko nije preuzeo barjak od Dragana Živadinovića

Spasovdan u Šantarovcu: Litija na zapisu kod Starog izvora

Sada već davne 1992. godine mala grupa ljudi je ponovo pokrenula litiju u Šantarovcu koja se održava na Spasovdan. Te godine je pok. profesor Živorad Mijatović nabavio i poklonio novi crkveni barjak, koji se koristi u svečanim prilikama. Stari, koji su Šantarovci imali, bio je uništen posle Drugog svetskog rata. NJegova majka je ukrasila barjak, koji je osveštan u Patrijaršiji u Beogradu. Te godine se, nakon višedecinijskog prekida, ponovo zavijorio barjak u Šantarovcu. Kolačar je bio Milan Gajić.

Od tada su se smenjivali, kao kolačari, svi kojima je održavanje i obnavljanje srpskih duhovnih vrednosti bilo u srcu. Oduvek su na litiju pozivana i školska deca iz osnovne četvorogodišnje škole u selu. Danas su ta deca, koja su bila na prvim obnovljenim litijama već odrasli ljudi i svoji domaćini. Neverovatno je da skoro nikome nije ta litija ostala u srcu, da bi danas i on bio kolačar. Ni veliki broj drugih ljudi, koji već više od dve decenije dolaze redovno na litiju kod Starog izvora, tamo budu počašćeni, onoliko koliko je u mogućnosti kolačar, se ne sećaju da bi možda mogli budući kolačar da bude baš neko od njih.

Kolačar: Dragan i Bojana sa blizancima Urošem i Markom

Pošto se krug ljudi koji su učestvovali u litiji i bili kolačari zatvorio, ove godine, kolačar je bio Dragan Živadinović. On je prošle godine na nagovor drugova i uz njihovu malu pomoć, pristao da bude kolačar. Dragan je inače rodom iz Lovaca, a u Šantarovcu živi kod supruge Bojane.

Bilo je malo žalosno kada je Dragan držao komad kolača podignut u vazduhu, očekujući da se neko javi za iduću godinu, a skup je ćutao nemo. Međutim, ni jednog ćutologa nije trebalo dva puta ponuditi da se počasti.

Litija: učešće u Litiji za šantarovačke osnovce je doživljaj

Ipak, da se tradicija ne bi ugasila, nekoliko druga su odlučila da oni zajednički na simboličan način obeleže iduće godine Spasovdan. Boba, Šolman, Ture, Kanta, Lujić će se potruditi da se ova lepa tradicija ne ugasi. Pozvaće iduće godine na litiju samo decu i samo njih počastiti. Ostali koji budu došli, imaće vremena da, ako ni uz čega drugog, a ono uz hladnu izvorsku vodu razmisle da li bi možda oni mogli biti iduće godine kolačari.

Godina je dugačka. Možda se neko i predomisli, pa se ipak javi za kolačara za iduću godinu. Barjak ga čeka kod Dragana.

S. Alempijević