Jeromonah Kiprijan obišao svetinje po Srbiji među kojima su crkva Svetih apostola Gavrila i Mihajla u Jagodini, manastiri Ravanica i Manasija
Otac Kiprijan, Aleksandar Miladinović i protojerer stavrofor Radovan Rakić
Jeromonah Kiprijan, poreklom iz Kenisberga, današnjeg Kalinjingrada u DDR-u, koji trenutno služi u pravoslavnoj crkvi u Gisenu u Nemačkoj, nedavno je rešio da poseti najveće srpske svetinje. Posetio je crkcu Svetih arhangela Mihajla i Gavrila u Jagodini, a obišao je i manastire Ravanicu, Manasiju, Žiču, Studenicu i Mileševu, kao i Raško-prizrensku eparhiju.
Otac Kiprijan u Studenici
Ovaj smerni šezdeset trogodišnji sveštenik s vremena na vreme obilazi pravoslavne svetinje po svetu. Do sada je bio u Bugarskoj, Ukrajini, Rusiji i na Svetoj Gori. U Srbiju je došao sa Aleksandrom Miladinovićem, jedinim parohijaninom poreklom iz Srbije.
– Roditelji su me krstili u protestantskoj luteranskoj crkvi. Kada je moj jedini brat Johanes stradao u saobraćajnoj nesreći, pitao sam luteranskog pastora da li postoji parastos za njega i da li možemo da ga pominjemo u molitvi. Odgovorio mi je da je on sada u božijim rukama i da za njega ništa više ne možemo da učinimo. Bilo mi je jako teško zbog toga – počinje svoju priču jeromonah Kiprijan ne otkrivajući nam svoje svetovno ime, jer kaže da ono u njegovom životu ne igra nikakvu ulogu.
Otac Kiprijan u Žiči
Pre četiri decenije on je sa roditeljima kao izbeglica iz Istočne Nemačke došao u Vajmar. Onda mu je sasvim slučajno u ruke došao časopis moskovske patrijaršije na nemačkom jeziku. Tako je saznao da u njegovom gradu, koji se nalazi u bivšem DDR-u, u Istočnoj Nemačkoj, postoji parohija Ruske pravoslavne crkve. Tako je počeo da odlazi u Rusku pravoslavnu crkvu. Nije mu bio problem da prati službe, jer je u školi učio ruski jezik. Taj hram je već bio skoro ugašen, jer je samo petoro starijih žena, od kojih je najmlađa imala 89 godina, dolazilo u njega. Služilo se samo jednom mesečno. Iako je Nemac po poreklu, jeromonah Kiprijan se krstio u tom hramu i promenio svoju veru.
– Nije mi bilo lako, jer su me neprestano pitali zbog čega sam promenio veru. pored toga, kod nas u DDR-u su sve crkve bile slobodne i zbog toga su me često pitali zašto idem baš u rusku crkvu. Vremenom je Rusija postala moja otadžbina iako nisam njen građanin, niti imam rusko državljanstvo. Razlika između luteranske i pravoslavne crkve je velika. Kod nas u pravoslavnoj crkvi postoji tradicija još od apostola, a kod njih nema liturgije, večernjeg ni jutarnjeg bogosluženja. Samo propoved. Sasvim je drugačiji duhovni život. Nemcima je veoma teško da prime pravoslavnu veru, jer su veoma racionalni. Mi, pravoslavni, imamo rusku dušu – ocenjuje jeromonah Kiprijan.
Otac Kiprijan u Milеšеvi
Posle krštenja naš sagovornik je počeo da pomaže u crkvi, jer nije imao ko. Počeo je da čita i peva na crkvenoslovenskom. Hteo je da se ženi, ali nije bilo pravoslavnih devojaka, već su sve bile druge vere ili ateisti.
Nije hteo da se ženi protestantkinjom, jer bi možda bila protiv toga da ide u rusku crkvu. Pošto se nije oženio, niti ima naslednike, pre 11 godina se zamonašio. Kada je primio monaški podstrik, ime mu je bilo Pantelejmon. Potom je postao jeromonah Kiprijan. Zato što je Nemac dali su mu parohiju u Gisenu u Nemačkoj iako je više voleo da ostane u nekom ruskom manastiru. Na službu dolazi 50 do 70 ljudi, a za praznike oko 150 vernika.
Otac Kiprijan služi u Gisenu
Protojerej stavrofor Radovan Rakić jako se obradovao poseti jeromonaha Kiprijana, jer su mu se vratila neka draga sećanja.
– Naši razgovori skoro da nisu bili ništa novo za mene. Poznajem Rusku pravoslavnu crkvu u Nemačkoj, jer sam bio njihov gost. Doduše, dosta davno bio sam u mestu Višehajmu u kome otac Fjodor služi takođe kod ruskog sveštenika koji je po poreklu Nemac. Bio sam oduševljen onim što sam tamo video i doživeo. Danas sam se podsetio kako je to izgledalo kad sam bio njihov gost. U njihovim crkvama su cele porodice. Svake nedelje i za svaki praznik pohađaju bogosluženja. Posebno mi je drago što sam imao sreću da u našoj svetoj crkvi Svetih arhangela Mihajla i Gavrila upoznam oca Kiprijana, koji je veoma dobar čovek – izjavio je protojerej stavrofor Radovan Rakić.
VAJMAR
– U Vajmaru je, na primer, sahranjena Marija Pavlovna, kćerka ruskog cara Pavla Prvog, koja je u našem gradu živela 55 godina. NJen sin je sagradio veliku pravoslavnu porodičnu grobnicu. U tom hramu već 150 godina služi ruski pravoslavni sveštenik. Pre toga su ruski sveštenici još za vreme njenog života služili u hramovima koji su se nalazili u kućama bogatih plemića. NJen suprug nije mogao da pređe u pravoslavlje, jer je bio knjaz i Nemac po poreklu, pa bi izgubio presto ako bi promenio veru – kaže jeromonah Kiprijan.
Tekst i foto Z. Gligorijević
