Pre desetak dana, tačnije 8. jula u Beogradu, u Medija centru Nezavisnog udruženja novinara Srbije, u pasažu, na Terazijama održan je još jedan sastanak o privatizaciji medija, čiji su osnivači lokalne samouprave. Na pomenutom sastanku, kojim su predsedavali Gordana Janković, šefica misije OEBS-a u Beogradu i Saša Mirković, državni sekretar za medije u Ministarstvu kulture i medija, još jednom su se čula oprečna mišljenja onih kojima preti gašenje i onih koji su osmislili taj genijalni plan svojinske transformacije medija u Srbiji.

Naravno, bila je tu i ,,beogradska” ekipa onih, koji bi uvek trebalo da budu na strani medija, ali koji su sabirajući i oduzimajući između javnog interesa i opstanka pomenutih medija i svojih ličnih interesa i pozicija, odabrali ovo drugo. Ali dobro, šta da im se zameri, oni će i dalje ostati predsednici novinarskih udruženja, s tom razlikom što sa eventualnom privatizacijom i gašenjem lokalnih medija ova udruženja neće imati nikakvog smisla.Ali ko u ovoj državi traga za smislom i logikom taj je načisto propao.

Naravno, pored generalnog sekretara Udruženja novinara Srbije Nina Brajovića, predsednika Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašina Obradovića, bili su tu i predstavnici ANEM-a koji su tako zdušno podržavali privatizaciju srpskih medija čiji su osnivači lokalne zajednice, kao da su za to debelo plaćeni, možda i jesu, ali to nećemo saznati. Bar za sada …

Oni koji su izričito protiv privatizacije medija u Srbiji i dalje su ostali na tom stanovištu, s tom razlikom što su posle ovog sastanka još jasnije uvideli da ne postoji nikakva argumentacija onih koji tako nemilosrdno ,,guraju” privatizaciju, odnosno da je ovakav koncept ,,privatizacije na silu i po svaku cenu” u direktnom interesu moćnog lobija koji okuplja tajkune.

Predstavnici Koalicije zaposlenih u medijima, Sindikata novinara Srbije i Kragujevačke inicijative pokušali su još jedno, da na jedan profesionalan i civilizovan način, uz punu argumentaciju, dokažu i pokažu da privatizaciju medija u Srbiji ne zahteva ni Evropska unija, ni OEBS, te da je ona u totalnoj suprotnosti sa najvišim državnim aktom, Ustavom Republike Srbije.

– Posebno ukazujemo da su predložene odredbe u koliziji sa najvišim državnnim aktom, Ustavom Republike Srbije, u delu u kome nacrt Zakona ukida svako pravo i ovlašćenje gradu Beogradu i lokalnim samoupravama da budu osnivači javnih glasila, odnosno medija.Najviši pravni akt konstitutivne obaveznosti, u članu 50. i to u odeljku u kome reguliše i jemči osnovna ljudska prava, predviđa da je SVAKO SLOBODAN da u skladu sa zakonom osniva novine i druga sredstva javnog informisanja. Imajući u vidu da najviši pravni akt učinjenom formulacijom ne ostavlja bilo kakvu sumnju ili nedoumicu u tumačenju, potpuno je očigledno da bi predloženim zakonskim rešenjem – grad Beograd, drugi gradovi i opštine u Republici Srbije bili lišeni Ustavom zagarantovanog prava – rekao je Milan Petković iz niške televizije, inače predsednik Koalicije zaposlenih u medijima.

Na pomenutom sastanku, takođe je prezentovano da bi zakonska rešenja, koja bi onemogućila lokalne samouprave da osnivaju javne servise, bila direktno suprostavljena i preporuci Komiteta ministara Saveta Evrope državama članica, o regionalnim i lokalnim javnim servisima u kojoj se kaže:
– Smatrajući da lokalni i regionalni javni servisi oblikuju svakodnevno okruženje stanovnika i u velikoj meri određuju njihov kvalitet života;
– Smatrajući da lokalni i regionalni javni servisi predstavljaju suštinski značajan element lokalne i regionalne samouprave, čije konkretno ostvarenje oni omogućuju i čiju meru stvarnog razvoja predstavljaju;
– Smatrajući da čine važan deo nacionalne privrede već na osnovu svojih troškova, resursa koji se pomoću njih angažuju i funkcije koje obavljaju;
– Smatrajući da ti servisi značajno doprinose lokalnom i regionalnom razvoju i teritorijalnoj organizaciji aktivnosti i objekata;
– Smatrajući da igraju značajnu ulogu u organizovanju društvene solidarnosti, time što pružaju usluge koje su od vitalnog značaja za zadovoljenje javnih potreba;

Preporučuje da vlade država članica, u vezi sa ulogom i važnošću lokalnih i regionalnih javnih servisa

1. temelje sve svoje nacionalne sektorske politike, programe i zakonodavne reforme koje se tiču lokalnih i regionalnih javnih servisa ili utiču na te servise na sledeći način:

A) lokalni i regionalni javni servisi predstavljaju jedan od izraza samouprave lokalnih i regionalnih vlasti i snažno su sredstvo koje te vlasti imaju na raspolaganju u službi javnog interesa. Oni doprinose izvršenju ovlašćenja lokalnih i regionalnih vlasti, koje za njih snose odgovornost;
B) lokalni i regionalni javni servisi doprinose socijalnoj koheziji tako što pružaju usluge zasnovane na solidarnosti i sprovode politiku pomaganja usvojenu na nacionalnom, regionalnom ili lokalnom nivou. Oni su zaduženi za jačanje veza između stanovnika, za sprečavanje nanošenja šteta društvenom tkivu i za održavanje solidarnosti u lokalnim i regionalnim zajednicama;
C) lokalni i regionalni javni servisi doprinose održivom razvoju i ravnomernoj i racionalnoj distribuciji resursa koji postoje na raspolaganju u oblastima obuhvaćenim nadležnošću lokalnih ili regionalnih vlasti. Oni mire zahteve seoskih i gradskih područja, kao i zahteve koje postavlja privreda i one zahteve koje nalaže zaštita životne sredine;

Naravno, državni sekretar Mirković mirno je saslušao prezentovanje ove preporuke Komiteta ministara Saveta Evrope, koja je nedvosmisleno demistifikovala laži onih moćnika u Srbiji koji su obaveznu privatizaciju lokalnih medija u Srbiji pripisivali nalozima Evropske unije i OEBS-a, što naravno nije tačno.

– Govorili su nam da lokalni mediji koji su u vlasništvu države ne postoje nigde u svetu.Tu tezu demantuju primeri iz medijske studije ili primeri iz našeg okruženja, iz Hrvatske i Mađarske koje su postale članice Evropske unije, a i danas imaju takve medije. Za Evropsku uniju bitna je transparentnost vlasništva, nezavisna uređivačka politika i nemogućnost finansiranja komercijalnih sadržaja iz buxeta. Teza koja se nameće od strane protivnika postojanja regionalnih i lokalnih javnih servisa je tvrdnja da su državni mediji izloženi većem uticaju političkih moćnika. Dakle problem objektivnosti privatnih i državnih medija. Ipak, sve analize ponašanja medija u predizbornim kampanjama, u poslednjih desetak godina, upravo ističu profesionalniji odnos medija čiji su osnivači lokalne samouprave, u odnosu na one sa privatnim vlasništvom. Privatizacija u medijskoj sferi do sada je bila neuspešna. Od 56 slučajeva, po priznanju predstavnika Ministarstva kulture i informisanja, samo je jedna, i to Radio Srbobrana, dobila pozitivnu ocenu. U vreme aktuelne ekonomske krize, privatizacija bi bila još pogubnija, tu nema nikakve dileme. Zašto se insistira na ubrzanoj privatizaciji? Kakva će biti sudbina medija na tržištu, na tenderima i aukcijama, kada nema investitora ni u mnogo profitabilnijim oblastima”, zapitala se Dragana Čabarkapa, predsenica Sindikata novinara Srbije.

Kada se ovome doda da su u Radnoj grupi za izradu medijskih zakona učestvovali isključivo predstavnici privatnih medija, dok Sindikatu novinara Srbije i predstavnicima medija čiji su osnivači lokalne samouprave nije omogućen ni status posmatrača i da su doslovno izbačeni sa zasedanja Radne grupe, jasno je da nije bilo nikakve zakonske i demokratske procedure.
Stekao se utisak da se državni sekretar Mirković poprilično dosađivao na pomenutom sastanku, koji je trajao preko četiri sata, objašnjavajući nam da sutra putuje na ,,skrining” u Brisel, šta god to značilo i dodao da Ministarstvo kulture i medija nema nikakve nadležnosti kad je u pitanju privatizacija medija u Srbiji, te da je sve na Ministarstvu privrede i novom Zakonu o privatizaciji i stečaju, čije se usvajanje u Skupštini Srbije očekuje sredinom avgusta.

Mi se pitamo, prosto i vaspitano, glasom novinara iz unutrašnjosti, čemu služi ministarstvo koje nema nikave nadležnosti u svojoj oblasti i po pitanju koje je od suštinske važnosti za medijsku scenu Srbije.

I gospodo, svesni smo da to što vi proturate ne traži ni Evropska unija, ni OEBS, izgleda traži neki naš političar, možda onaj za koga ovih dana čusmo da ima meko srce, ili neki drugi, al to nije ni bitno, s obzirom na cirkus koji poprima zabrinjavajuće razmere …

Lj. Vujić