Iako je najmlađa u jagodinskoj opštini, ova vinarija osvojila je najviše, čak 27 medalja za dve godine

Vinarija „Temet“ u Lozoviku, na kojoj je vinova loza zasađena 2009. godine, a prva berba bila dve godine kasnije, okitila se prestižnim svetskim nagradama. Za samo dve godine osvojila je 27 medalja. Poslednja među njima je sa londonskog Dekantera, najprestižnijeg takmičenja na svetu. Belo vino „tri Morave“ osvojilo je srebro, a bronza je pripala crvenim vinima „ergo“ i „tri Morave“, kao i vinu „pino griđo“. Pored nagrada za kvalitet vina, ova vinarija dobila je i nagradu za dizajn etiketa, jer ih je radila na Brajevoj azbuci za slepe. Ove godine „Temetu“ je na Balkanskom takmičenju u Sofiji pripala bronzana medalja za dizajn etiketa. Na Međunarodnom ocenjivanju vina u Beču crveno vino „tri Morave“ i belo vino “ergo“ osvojila su zlatne medalje“.

-To pokazuje da su na dobrom putu. Osnovne ideje vodilje u ovom poslu su mi da vino mora da bude drugačije, moderno, i da ima jedinstven i jednostavan koncept. Uostalom, vinarija je nastala iz moje prevelike ljubavi prema vinima. Pošto sam deo svog školovanja proveo u Parizu, gradu u kome su tradicionalno zastupljeni dobri sirevi i dobra vina, čim sam stvorio finasijske uslove i kada je država počela da pomaže podizanje vinove loze, rešio sam da se bavim ovim poslom. Iako nemam tradiciju u uzgajanju vinove loze, smatram da je ona nešto što treba poštovati, ali istovremeno je treba oplemenjivati novim dostignućima-navodi Nebojša Aleksić, direktor i vlasnik vinarije „Temet“.

On kaže da je izabrao baš Lozovik, jer je to prostor na kome je postojala ozbiljna proizvodnja vinove loze, po kojoj je i samo selo dobilo ime. Iz spisa kojima raspolaže manastira Jošanica može se videti da su vinogradi na ovom prostoru postojali još u 13 veku i da je ovaj kraj posećivao car Lazar. Vinarija obrađuje 20 hektara vinograda od kojih je 11 u vlasništvu, a 8 je u kooperaciji. Aleksić planira da ima sopstvenih 20 hektara, jer su stručnjaci procenili da je to najveća površina sa koje može da se dobije odličan kvalitet.

-Mislim da je 100.000 litara boca vina na godišnjem nivou sasvim dovoljno. Ne planiram da širim proizvodnju, niti ću vino praviti od tuđeg grožđa. Inače, negujemo autohtone sorte, poput tamjanike, smederevke, morave i paskala, ali i internacionalne, kao što su kabernet, pino noar, pino briđo, šardone i merlot. Pošto smo radili kaptažu od tri domaće sorte, tamjanike, smederevke i morave i kako postoje tri domaće reke Zapadna, Južna i Velika Morava, proizvodimo belo i crveno vino „tri Morave“. Od internacionalnih sorti grožđa pavimo crveno i belo „ergo“ vino, kao i roze. Ono što spremamo je vino dobre godine, koje ćemo praviti samo kada su uslovi fenomenalni, kao što je bila 2011. Godina-dodaje Aleksić.

Pošto je, prema njegovom mišljenju, najbitniji stil, koji u svakoj vinariji mora da bude isti, važnu ulogu u proizvodnji vina ima tehnolog. Pored glavnog tehnologa, Srđana Lukajića, Aleksić je angažovao i iskusnog tehnologa Fransoa Zavije Gaborioa iz Bordoa u Francuskoj. Pored umešnosti tehnologa, potrebna je dobra sirovina i oprema. „Temet“ ima takozvane barik bačve, zapremine 225 litara, napravljene od dobre hrastovine. Iskrena želja vlasnika ove vinarije je da se vino pravi u vinogradima, a trudi se i da ne koristi insekticide i pesticide.

-Svi pitaju šta je novo. Nova berba je nešto novo, jer je svaka originalna. Pored toga, ljudi su nedovoljni informisani i svake godine očekuju novo vino i da imaju isti kvalitet ne znajući da će on uvek da oscilira zavisno od vremenskih prilika. Zato Francuzi imaju različite cene u odnosu na berbu, što nije slučaj nigde u Evropi. Najbitniji je stil, koji u svakoj vinariji mora da bude isti, što ljudi još uvek ne prepoznaju kao poseban kvalitet-zaključuje Aleksić.

Njegova vina prvi put su izašla na srpsko tržište 2012. godine, a posle brojnih medalja vinarija je počela da dobija upite od brokera i vinskih trgovaca iz sveta. Prošle godien počeli su da izvoze u Belgiju i Holandiju, Bosnu i Crnu Goru, a ove godine vino je krenulo za Dansku, Francusku, potpisan je ugovor za Berlin, a u pregovorima su sa Amerikom, Rusijom i Kinom.

Moto sadržan u nazivu
Aleksić nije hteo da se vinarije zove po njegovom familijarnom prezimenu, već je tragao za ime koje opet ne bi sadržalo ni varvarizme i italijanske reči. Došao je do latinske reći temetum, što znači jako, snažno alkoholno piće. Onda je uzeo deo reči koja ima dobru grafičku i fonetsku simetriju, jer se čita isto i u ogledalu, a piše se isto nezavisno da li je pismo ćirilično ili latinično. Tako je u samom nazivu vinarije sadržan i njen moto.

Kontrola rodnosti
-U komunističko vreme je bilo najvažnije čiji je vinograd najbolje rodio. Realno je da po čokotu rodi kilogram i po, što je pet-šest tona maksimalnog roda po hektaru, od koga može da se napravi oko 3.000 do 3.500 litara vina. Pored kontrole rodnosti, prate se i drugi parametri, kao što je količina šećera, ph vrednost, procenat kiselina i alkohola. A poznato je da kvalitet vina ne znači visok procenat alkohola, već je potrebna fenolna zrelost. Nije dobro ni grožđe koje ima visok procenat šećera, a nema fenolnu zrelost, jer se dobija vino koje nema svežinu, ni aromu, već samo puno šećera. Uostalom, nije suština u tome da se popije samo jedna čaša vina-kaže Alekisć i dodaje da je u svetu tendencija da se ne pije vino koje sadrži preko 12,5 procenta alkohola, a navike se polako menjaju i na Balkanu, jer dolaze nove generacije koje se više obrazuju i shvataju šta je vinarstvo.

Tekst i foto Z. Gligorijević