Zbog dugotrajnih kiša i poplava kvalitet pšenice loš, pa je poljoprivrednici prodaju kao drugu klasu, a i prinosi su podbacili

Radovanović se uzda u dobar rod kukuruza

Branislav Radovanović iz Kušiljeva kod Svilajnca, koji obrađuje 16 hektara, nezadovoljan je prinosom i kvalitetom pšenice, koju je ove godine zasejao na 6 hektara. Zbog višednevnih kiša i poplava hlebnost ovogodišnjeg roda je manja od 70 posto, što je njegovu pšenicu svrstalo u drugu klasu. On je nezadovoljan i otkupnom cenom od 17 dinara po kilogramu, koliko je plaćano i prošle godine.

– Požnjeo sam pšenicu sa dva hektara. Dao sam je za 15,5 dinara po kilogramu, jer je bila druga klasa. Godina nam nije išla na ruku, pa su prinosi bili samo dve i po tone po hektaru. Da je cena bila bar 22 dinara po kilogramu pšenice, uklopili bismo se u troškove, ne računajući naš rad- ocenjuje Radovanović.

On dodaje da bi se u sadašnju cenu hlebnog žita uklopili samo da su prinosi bili bolji. Pošto još uvek nije požnjeo pšenicu sa 4 hektara, nada se da će, ukoliko bude imao četiri do pet tona po hektaru, imati prosečan rod. Razmišljao je čak i da svu pšenicu iskoristi za hranjenje stoke, jer stočno brašno staje 22 dinara po kilogramu. Naš sagovornik se nada da će bar prinosi kukuruza biti bolji da bi mogao da povrati uložen novac.

-Sve sam probao, ali od poljoprivrede se teško živi. Od 1999. do 2008. godine sadio duvan na dva hektara. Prvih nekoliko godina zarada je bila 3.000 do 4.000 evra godišnje. Međutim, kada je firma „Mini moris“ došla u našu zemlju i od kada su počeli da uvoze jeftiniji duvan, premije su nam isplaćivali sa godinu dana zakašnjenja i više nisam mogao da opstanem-dodaje Radovanović.

On još kaže da se više ne isplati ni uzgajanje tovljenika, ni bikova, jer nakupci uzimaju zaradu poljoprivrednika. Naš sagovornik kaže da prodaje bikove po 120 evra, a nakupac ih prodaje po 150 evra iako nije registrovan, nema otkupno mesto, niti je išta uložio. Zadruge su nekada imale maržu od 4 do 5 posto, a nakupci od 20 do 30 posto, pa i ono malo zarade što bi poljoprivrednici imali, oni im uzmu.

-U poljoprivredi nema budućnosti. Mene svake godine novčano pomažu sinovi Saša i Željko, koji su u Francuskoj. Sramota me je više. Ne znam da li iduće godine uopšte nešto da sejem. To sam se pitao i prošle godine, ali prosto ne mogu da sedim skrštenih ruku. Nadam se da će doći dobra godina, ali to nikako da se dogodi-zaključuje Radovanović.
Njemu je u poplavi stradalo i seno na dva hektara i prvi otkos mlade deteline.

Tekst i foto Z. Gligorijević