Dok je u Srbiji prosečan rod pšenice po hektaru bio oko 5 tona, Radiša je ostvario prinose od 9,2 tone po hektaru

Svoje proizvode Radiša izlaže na raznim manifestacijama

Radiša Radisavljević iz Medveđe ove godine je sa sortom pšenice ingenio ostvario rekordan prinos od 9,2 tone po hektaru, čime je ne samo postao rekorder u Srbij po proizvodnji hlebnog žita, već je poboljšao i sopstvene prinose. Naime, on je pre dve godine sa 8 tona po hektaru takođe bio rekorder u proizvodnji pšenice. Prošle godine ovaj vredan poljoprivrednik bio je rekorder u uzgajanju suncokreta, a pre četiri godine bio je rekorder Srbije u proizvodnji kukuruza, sa prinosom od čak 14,7 tona suvog zrna po hektaru.

Pošto sarađuje sa 12 semenskih kuća, i ima odlične prinose kukuruza, Radiša se nada da će priznanje za prinos kukuruza dobiti bar od jedne semsnske kuće, a nada se i da će biti rekorder u proizvodnji suncokreta. Dobitnik je i plakete opštine Despotovac za rekordne prinose.

– Niko ne baca više đubriva od mene, ne obraća pažnju na bolesti klasa, analizu zemljišta, niti na broj biljaka po jedinici hektara. Jednostavno, poljoprivredom više ne mogu da se bave oni koji ne sarađuju sa stručnjacima i ne usavršavaju svoje znanje. Ja nijedan korak ne preduzimam bez konsultacije sa stručnjacima iz poljoprivrednih službi, a proučio sam i hiljade stranica literature, redovno posećujem sajmove i predavanja iz svih oblasti poljoprivrede-navodi Radiša.

On je i jedan od organizatora edukativnih skupova, a „Dani polja“ održavaju se na njegovim njivama svake godine. Krajem meseca biće predstavljeno 66 sorti kukuruza 12 semenskih kuća, jer se potrudio da narodu prezentuje sve semenske kuće. Radiša je jedinstven i po tome što ima neku vrstu sezonskog kalendara, odnosno pedantno vođenu svesku u kojoj upisuje sve podatke, poput količine padavina, kad je šta zaorao, koliko je đubriva bacio na koju njivu, kada je špartao, žnjeo…

Originalni proizvodi
Preduzimljiv Medveđanin pre tri godine kupio je mašinu za hladno ceđenje suncokretovog ulja, jer mu se prosto nametnulo pitanje ekonomske opravdanosti: zašto bacati ulje iz suncokretovih semenki, koje smeta prilikom spravljanja koncentrata? Tako je on počeo da prizvodi veoma zdravo ulje koje smanjuje masnoću u krvi i krvni pritisak. A nusproizvod iz suncokretove pogače, bogate proteinima, Radiša koristi kao stočnu hranu.
Zanimljivo je i da određenu količinu pšenice i raži naš dosetljiv sagovornik melje u vodenici čiji je kamen star 150 godina.
-Vodenicu smo osposobili nas nekoliko prijatelja. Sačuvali smo njenu autentičnost, čak i sobu za mlinara. Ona nam omogućuje da pravimo domaći ražani i crni hleb, kao i seljačku proju ikakvih dodataka. Pored toga što naša deca sada mogu da shvate uz kakvu su hranu odrastali njihovi preci, svi koji dođu u naš kraj žele da probaju tu seljačku proju-kaže Radiša.

– Od poljoprivrede može da se živi, ali mora mnogo, mnogo više da se radi i da se razmišlja godinama unapred. Svake godine u jednoj kulturi podbacim, drugom se izvučem i tako u krug. Ali, takvi su prirodni ciklusi, a poljoprivrednik mora da se trudi da prirodne uslove što uspešnije kultiviše. Ponekad su cene pojedinih kultura veoma niske, ali je i nerealno da svake godine očekujemo visoke cene za svaku kulturu – ocenjuje Radiša.

Zbog toga se on prilagođava strožim zahtevima tržišta i usavršava se da bi ostvario što bolje prinose i mogao da izdržava šestočlanu porodicu. A hrane, naročito zdrave, nikada nije previše. Naš sagovornik smatra da ne može samo da se preprodaje, već mora i da se proizvodi, da se energija poljoprivrednika ugradi u proizvod, da se oprobaju razne mogućnosti, i da se neizostavno vodi računa o ekologiji.

Radiša očekuje da bude rekorder i u prinosima suncokreta

Ovaj uzoran domaćin obrađuje 58 hektara od kojih u vlasništvu ima 18, dok ostalo uzima pod zakup. Uzgaja četiri kulture: kukuruz, pšenicu, suncokret i soju. Radiša bi voleo da i njegovi sinovi, Stefan i Aleksandar, nastave da se bave poljoprivredom.

– Osnova će im biti moje znanje. To je više nego dovoljno za početak. Tačno je da moji sinovi imaju mogućnost izbora, ali oni dobro znaju da nas poljprivreda hrani i da ne možemo da živimo u gradu – zaključuje Radiša.

Tekst i foto Z. Gligorijević