Svih sedam dečaka trenira fudbal, a neki se bave i odbojkom, košarkom i stonim-tenisom

Porodica Vesne (41) i Goran Golubovića (45) iz Popovca ima devetoro dece: pet osnovaca i četiri srednjoškolca. Najstarija je Tijana koja ima 18 godina, Marijana je godinu dana mlađa, Miloš ima 16 godina, Nikola je godinu dana mlađi, Kristijan je trinaestogodišnjak, Aleksandar ima godinu dana manje od njega, Nemanja ima 11, Luka 10 godina, a najmlađi, s 8 godina, je Mateja. Oni su jedna od samo četiri porodice koliko ih je ostalo u zgradi za kolektivan smeštaj, koje su ostale u njoj od kada se zapalila krajem prošle godine.

Nekada je tu živelo 17 porodica. Svima kojima su izgorelii stanovi opština plaća smeštaj u gradu. Pošto je krov potpuno izgoreo, Golubovićima se posle svake kiše voda sa sprata sliva u kuhinju i sobe. Pošto dimnjak ne funkcioniše, oni su peć na čvrsto gorivo postavili u hodnik da bi čunak mogli da gurnu kroz rupu na ulaznim vratima. Kako to nije dovoljno da zagreje sve prostorije, Goran je postavio najlon na prozorima. U dečijim sobama ponekad uključe po štap grejalice.

Najbrojnija porodica živi u zgradi za kolektivni smeštaj koja je ostala bez krova

Vesna nikada nije radila, jer je morala da brine o devetoro dece, a Goran je ostao bez posla. Trenutno volontira pri opštini, a radi i sezonske poslove. On već 11 godina cepa ogrevna drva po domaćinstvima, a često mu pomažu Miloš i Nikola koji guraju kolica, dok Kristijan i Aleksadar pakuju drva. Najstarija deca rade i po njivama. Pleve, kopaju, istovaraju pšenicu…

Iako jedva sastavljaju kraj s krajem, deca su uvek uredna, čista, a najvažnije je da su poslušna i lepo
vaspitana. Svi dečaci se bave sportom. Treniraju fudbal, a neki i košarku, odbojku i stoni-tenis.

Miloš trenira fudbal već pet godina. Igrao je za Buljane, pa za ćuprijsku „Moravu“ iz Ćuprije, a sad igra desnog beka u paraćinskom „Jedinstvu“, čiji su kadeti u prvoj ligi. Nada se da će da dobije poziv za još bolji tim.

-Imam preko 20 medalja za prva mesta na raznim krosevima i najboljeg fudbalera na utakmici. Prošle godine sam trčao 11 kilometara na krosu koji je organizovao „Holcim“ i bio sam treći. Fudbalski tim čiji sam bio kapiten na školskom takmičenju u Paraćinu prošle godine je pobedio, dok smo na okružnom takmičenju u Rekovcu osvojili treće mesto-hvali se Miloš.

Nikola, koji za Zabregu igra špica, osvojio je tridesetak medalja za kros i nebrojeno priznanja za najboljeg strelca i igrača u fudbalu. Jedini je od OŠ „Branko Radičević“ u Popovcu dobio knjigu za stoni-tenis, jer je na opštinskom takmičenju bio najbolji.

Aleksandar, koji u istom timu igra na poziciji levog veznog osvajao je medalje na školskim takmičenjima u stonom-tenisu, ali priznaje da je Nikola bolji fudbaler. Kristijan je prošle godine osvojio prvo mesto na školskom krosu, a okitio se i sa petnaestak medalja na „Sportskom letu“ u Paraćinu. Nemanja igra fudbal, stoni-tenis i odbojku za školske timove. Osvojio je preko dvadeset medalja za pobede na krosevima i za najboljeg strelca na fudbalskim utakmicama. Iako najmlađi, ni Mateja ne zaostaje za braćom. Osvojio je pet medalja na krosevima i takmičenjima u fudbalu.

Tijana uči za prehrambenog tehničara. Bila je odličan đak, ali je zbog povrede kolena odsustvovala sa nastave, pa je školsku godinu završila vrlodobrim uspehom. Želi da studira engleski jezik ili da bude vaspitačica. I Marijana, koja pohađa Saobraćajnu školu u Ćupriji, bi na studije, a Miloš i Nikola, koji idu u istu školu, planiraju da upišu Višu školu unutrašnjih poslova u Sremskoj Kamenici.

Tekst i foto Z. Gligorijević