Kod turskih tamburica najteže je napraviti korpus, jer se ne dubi, već se pravi od drvenih traka koje se lepe
Slobodan Stanojević, penzioner iz Vitanca kod Despotovca, zavoleo drvo još dok je u Austriji radio u firmi u kojoj se izrađuju samo predmeti od drveta. Tamo je upoznao i prijatelje koji su pravili umetnička dela od furnira, pa je i on počeo da izrađuje takve slike. U Austriji je napravio i puno slika od slame koja se pegla, a u zavičaju od šaše kukuruza. Kada se 1989. godine vratio u zavičaj, nije mogao odmah da nađe posao, pa je nastavio da se bavi svojih hobijima. Onda se zaposlio kao blagajnik u Elektridistribuciji.
-U Austriji sam shvatio da od drveta sve može da se napravi. Počeo sam da pravim stolariju. Preko interneta sam video kako se prave makete brodova. Kada sam slučajno udario u trup broda, zazvučalo mi je kao tambura. Potražio sam na internetu i pronašao sve o njihovoj izradi. O zvuku koje one proizvode najviše sam naučio iz stručne literature-kaže Slobodan.
Naš sagovornik prvo je napravio bugariu, pa vojvođansku samicu, pa tursku tamburicu. On tačno zna od kog materijala se pravi korpus, odnosno trup, a od kog žice, mada one mogu i da se kupuju. Za četiri godine, koliko se bavi izradom tamburica, Slobodan je napravio osam komada, a u procesu izrade ima još šest tamburica.
-Sve su ručni rad. Za svaku od njih treba mi najmanje mesec i po dana, jer radim samo kada imam inspiraciju. Kod turskih tamburica, na primer, najteže je uraditi korpus, koji je obično od drveta šljive, oraha ili trešnje. Korpus se ne dubi, već se pravi od traka drveta koje se lepe. Njih treba spojiti tako dobro da se ne bi video spoj. Zbog toga se druge tamburice lakše prave od turskih-ocenjuje Slobodan.
Pošto voli da eksperimentiše, naš sagovornik voleo bi da napravi šargiju, a velika mu je želja da izradi i gusle. Ali, teško mu je, kaže, da nađe drvo javora od koga se prave. Pošto je najčešće pravio petožičane instrumente, Slobodan bi se oprobao i u pravljenju instrumenata sa tri žice.
Tekst i foto Z. Gligorijević
