Beživotno telo rudara Željka Miletića pronadjeno noćas oko 1 sat, nakon pet dana potrage. Još uvek nema zvaničnoj izveštaja o uzrocima nesreće u jami “Strmosten” rudnika “Vodna”

Akcija spašavanja Željka Miletića (36), rodom iz Lomnice kod Despotovca, kojeg je prošlog utorka zatrpala velika količina uglja, jalovine i kamenja, jer se na njega obrušio krovni deo jame “Stromsten” rudnika “Vodna”, koji posluje u okviru Rudnika mrkog uglja “Rembas” u Resavici, trajala je noćas do 1 sat posle ponoći. Rudari, koji su radili pored nesrećnog kolege odmah su počeli da otkopavaju ne bi li došli do njega, a potom su se iz dana u dan smenjivale spasilačke ekipe. Uzrok nesreće još uvek nije zvanično saopšten.

– Da sam znao da ga jutros uopšte ne budim za posao. Govorio sam mu da beži iz jame, jer sam i ja bio rudar 26 godina. I ja sam bio zatrpavan. Jednom mi je samo glava virila iz uglja, ali me je spasao kolega koji je neprestano odbacivao ugalj da bih mogao da dišem. Željko je nekoliko puta napuštao jamu, ali joj se vraćao, jer nije imao čime

da se bavi. I drugi sin Darko, dve godine stariji, radi kao rudar- priča Željkov otac Miodrag, koji je pre 10 godina otišao u invalidsku penziju, jer su mu nervi popustili zbog težine rudarskog posla i dodao da su mu Željkove kolege rekle da je on radio u nepodgrađenom delu jame i da mu nije bilo spasa kada je svod počeo da se obrušava.

– U “Rembasu” se nikada nije radilo prema Pravilu službe. Rukovodiocima je bitno samo da se iskopa što više uglja. I ti ideš na rizik. Meni ništa nije potrebno, jer mog Željka više nema. Ali, neću se smiriti dok neko krivično ne odgovara. Ako treba, ići ću do Strazbura- rekao je Željkov otac Miodrag.

Siniša Tanacković, republički rudarski inspektor, izjavio je da je došlo do iznenadnog zarušavanja krovniskog dela otkopnog gradilišta. Tom prilikom je zatrpan Miletić.

-Radi bezbednosti rudara koji rade na otkopavanju Miletića, napredovanje je veoma usporeno i otežano. Svi raspoloživi resursi “Rembasa”, kao i ostalih delova JP PEU angažovani su na tome da što pre dođu do zatrpanog Željka. Najvažnije je da ne dođe do nove nesreće ili povređivanja radnika koji rade na otkopavanju-izjavio je on tokom akcije spasavanja.

Deci krov nad glavom
Željkovu suprugu Veru i decu, sina Ljubišu (10) i ćerke Anđelu (9) i Janu (3), koji žive u Svilajncu, posetili su Aleksandar Antić, ministar energetike i rudarstva, Vladan Milošević, direktor Kompanije “Resavica”, Dejan Nenadović, predsednik opštine Despotovac, i predstavnici svilajnačke termoelektrane. Tom prilikom ministar je Veri uručio ključeve službenog stana Termoelektrane “Morava”, koji će koristiti dok im ne bude sagrađena nova kuća, jer je sadašnja stradala u majskim poplavama. Rukovodstvo “Rembasa” uručilo joj je novčanu pomoć od 100.000 dinara.
-Danas sam sa Željkovim kolegama i ljudima iz “Termoelektrane” došao da obiđem Veru i decu, jer moramo da pokažemo, pre svega, deci, da mislimo o njima i da i dalje pokušavamo da dođemo do Željka. Porodica u dužem vremenskom intervalu prolazi kroz jako teške stvari, u majskim poplava su maltene izgubili sve. Ljudi iz opštine Svilajnac rekli su nam da će izgradnja njihove kuće biti prioritet. U međuvrmenu Termoelektrana “Morava” je ustupila svoj službeni stan u ulici 27. marta. Želeo bih da se zahvalim direktorki Termoelektrane Mariji Stevanović, koja je na ovaj način pomogla porodici-izjavio je ministar.
Vera se zahvalila na pomoći i poklonima, a posebno rudarima koji su se borili za Željka.
-Deci moram da budem i otac i majka. Ljubiša me stalno pita za oca. Kada sam mu rekla da je povređen, terao me je da idemo u rudnik. Nisam smela da ga vodim, jer znam da bi mi se istrgao iz ruku i pobegao u jamu-kazala je Vera.

Zastarelost opreme
-Hteo bih da skrenem pažnju na to koliko je zastarela naša oprema i u kojim uslovima rade naši rudari i zašto, nažalost, dolazi do ovakvih situacija kao u našem rudniku. Oprema je na nivou od pre 50 godina i ne ulaže se u modernizaciju naših jama. Manuelni rad je najviše prisutan pa dolazi do ovakvih situacija. U pojedinim muzejima u evropskim zemljama oprema je bolja nego što je u našim jamama-izjavio je Nebojša Milenković, predsednik sindikata “Rembasa”.
On je dodao da je krajnje vreme da ljudi koji vode ovu državu napokon sagledaju problem jamske eksploatacije i da ulože sredstvu u modernizaciju rudnika. Samim tim povećala bi se i bezbednost ovih ljudi koji rade najteže poslove. On smatra da što pre treba da se realizuje plan konsolidacije, koji je vlada usvojila prošle godine, a kojim je predviđeno otvaranje novih modernizovanih rudnika, koji bi doveli do povećanja proizvodnje. Milenković je kao problem naveo i nedostatak radne snage, jer im je zabranjeno da primaju nove radnike, a iz devet rudnika penzionisano je 200 jamskih radnika.

Nije se plašio
Željkova supruga Vera kaže da je više puta bio zatrpavan, ali manjih količinama uglja. Zato se nije plašio i ponovo se vraćao u jamu.
-Jednom je bio pored kolege kojeg je zatrpala manja količina uglja. “Grljaj, grljaj, imam sitno dete kod kuće”, rekao mu je kolega. Željko mu je odgovorio da on ima tri i da se ne plaši, ispričao mi je jednom Željko-ispričala nam je Vera.

Svi ga voleli
Gordana Vasić, Verina majka, kaže da je Željka volela kao svog sina, a ne kao zeta i da su ga svi u komšiliku veoma voleli.
-Spasio mi je život. Imala sam kancer glasnih žica i on me je odveo u Beograd u bolnicu. Dolazio je, pomagao je kad god je trebalo. I moj rođeni brat Petar Maksić bio je zatrpan. Ostao je u invalidskim kolicima, jer je imao prelom kičme-priča Gordana.

Tekst i foto Z. Gligorijević