Iako je napravio nebrojeno kućica od drveta, suvenir koji mu je ostao u najdražem sećanju jeste pekara sa prodavačicom i hlebom, koji je uradio po narudžbini

Slavoljub Zdravković iz Rekovca napravio je preko hiljadu kućica od drveta, replike manastira, manje, kao i velike bunare za dvorišta, zaprežnih vozila, držače za flaše, stolove, stolice, kućice za ptice. Za njihovu izradu najčešće koristi lipovo drvo, jer je najmekše i najlakše se obrađuje, ali upotrebljava i čamovo, kao i bilo koje drugo drvo. Neke suvenire lakira, neke ne, a neke premazuje sandolinom i lakom. Sve po želji naručioca.

Zanimljivo je da je Slavoljub po zanimanju mašinbravar. Radio je u firmi „Prva petoletka“ u Trsteniku, a po pet godina bio je ugostitelj i trgovac. Suvenire je počeo da radi sasvim slučajno iako ga je taj zanat odavno interesovao. Jednog dana uzeo je

staru karlicu i pomislio kako od nje može da napravi nešto lepo. Kada je završio duborez, zadovoljan rezultatom, shvatio je da ume da radi u drvetu i počeo da pravi suvenire. Bilo je to pre pet godina.

-Prvo sam napravio zaprežna kola. A onda sam počeo da izrađujem kućice raznih stilova i veličine. Potom i bunare i ostale suvenire. Sve sam sam naučio, čak nisam koristio ni literaturu. Pošto od alata najviše koristim nožiće, kupio sam ih kod Kineza i prilagodio potrebama svog zanata-kaže Slavoljub.

Prema njegovim rečima, najteže je napraviti kućicu sa platformama, jer ona ima terase i stepenice. Zanimljivo je i to što gotovo delove nijednog suvenira ne zakucava ekserima, već ih pasuje i lepi. Da bi delovi mogli da se upasuju, mere moraju da budu veoma precizne. Ništa ne sme da viri i sve mora da se uklopi, a da ne ostane prazan prostor. Eksere koristi kada pravi velike bunare za dvorišta, jer neko u njih sadi cveće i zbog toga što su izloženi raznim vremenskim neprilikama.

-Kada nešto radim, to mora da bude lepo i kvalitetno, ili neću uopšte da pravim. Ne znam da li je to božiji dar koji sam kasno otkrio, tek siguran sam da me izrada suvenira smiruje. Doduše, sve češće hvatam sebe u razmišljanju šta bih mogao da prodam na tržištu, jer ne bi bilo na odmet da malo i zaradim-šali se Slavoljub.

Zanimljivi pokloni
Slavoljub je rešio da proširi asortiman suvenira. Planira da izrađuje zanimljive poklone. Duborezao bi držače za dve

Slavoljub napravio puno zaprežnih kola i bunara

flaše. U njih bih stavio flaša vina i orahovača.
-Mislim da bi to bio prelep i trajan poklon, koji bih mogao da radim u seriji. Planiram da pravim i zaprežna kola u koja bi mogle da se stave saksije sa cvećem. Bio bi to lep ukras za dvorište-ocenjuje Slavoljub.

Pošto nema puno novca da bi posećivao turistička mesta, banje ili razne sajmove, Slavoljub shvata da će zbog prodaje morati češće da posećuje takva mesta. Uglavnom, u vrednost svojih dela uverio se kada je izlagao na nekoliko sajmova. Naročito kada ode na sajam turizma.

-Na sajmovima sam najbolje prodavao bunare, buteljke vina u zaprežnim kolima i slavski komplet na kome pored duborezane čestitke za ovaj pravoslavni praznik, čine badnjak, sveća, pšenica. Na sajmovima turizma dobijam brojne ponude da suvenire izlažem u brojnim gradovima. Svakako najveći izazov bio je kada mi je jedna Beograđanka naručila da joj napravim malu pekaru, koja bi bila suvenir u pekari koju je ona tek otvorila. Bila je oduševljena kada sam uradio i hleb i prodavačicu koja prodaje hleb-veli Slavoljub.

On dodaje da je svestan i da nemaština čini svoje, pa ljudi imaju druge prioritete i retko ko kupuje suvenire. Ali, kada vidi šta njegovi prijatelji kupuju po banjama, shvati da su njegovi suveniri su mnogo boji. Zbog toga je rešio da se aktivira i pokuša da proda svoje umetnine.

Tekst i foto Z. Gligorijević