Porta crkve Svete Petke u Siljevici. Gotovo da nema dana da neko ne leži ili ne kleči na grobu uz samu crkvu svete Petke Trnove u rekovačkom selu Siljevici. Na ovom mestu nevoljnici iz raznih krajeva Srbije traže i nalaze pomoć protiv glavobolje, zubobolje, reume, a veruje se da čudotvoran grob pomaže čak i ženama koje ne mogu da imaju potomstvo
Na jugoistočnom uglu oltarske apside crkve svete Petke Trnove u Siljevici kod Rekovca, neposredno uz spoljni zid ovog božijeg hrama, nalazi se grob sa manjim kamenim spomenikom. Meštani taj spomenik nazivaju Grobnica, ali niko ne zna tačno ko je tu sahranjen. Pretpostavlja se da su se uz istočni deo današnje crkve nalazili temelji pređašnje, a prema predanju grob je, zapravo, mesto gde se nalazio Sveti Presto. U svakom slučaju, gotovo svakodnevno neko kleči ili leži na tom grobu, jer se veruje da on ima čudotvornu i isceliteljsku moć. Verovanje da grob “leči” glavobolju, zubobolju, stomačne tegobe i reumu, kao i da pomaže ženama koje ne mogu da imaju poroda, prenosi se s kolena na koleno, a mnogi su sami osetili božiji blagodat posle ležanja na grobu i izgovaranja molitvi.
Vladanka Jovanović (66) iz Bara nadomak Rekovca kaže da ju je majka Kosa kao devojčicu vodila da leži na grobu ne bi li izlečila nesnosne glavobolje.
-Izgovarala sam “Oče, naš”, tri puta bih se prekrstila, kleknula bih, poljubila kamenu ploču na koju bih potom legla licem okrenutim ka zemlji. Tako bih, poptpuno mirno, lažala 10 do 15 minuta. Onda bih ustala, ponovo bih poljubila kamen i tri puta se prekrstila. Onda bih opet izgovorila “Oče, naš”-priča baka Vladanka.
Ona dodaje da se u znak zahvalnosti na Grobnici ostavlja neki poklon, poput pešlkira, maramice, čarapa ili sitnog novca. Ona tvrdi da je njena nesnosna glavobolja bila ublažena, a posle nekoliko odlazaka na Grobnicu i da je potpuno prestala.
-Moja strina, Stamenka Petrović, isti obred obavila je zbog reume. Iako ima 79 godina, kaže da joj ostarele kosti reuma više ne probada. Ovde dolazi nevoljnici iz raznih krajeva Srbije. Inače, pored crkve nalazi se izvor, obeležen mermernom pločom s likom Trnove Petke. On se napaja vodom koja se nalazi na dubini od preko 100 metara. Tu vodu ovdašnji živalj naziva sveta ili crkvena voda, jer se veruje da pomaže kratkovidima i slepima-navodi Goran Jovanović, poštar iz Bara kod Rekovca.
On dodaje da je Radmila Prokić iz Komarana, koja sada ima 78 godina, svedok njene isceliteljske moći. Baka Radmila mu je ispričala da je kao mala imala problema sa vidom. Majka ju je praznicima i nedeljama vodila na izvor da se umiva i moli. Posle nekoliko dolazaka bolovi u očima su prestali, a vid joj se vratio. Zato je baka Radmila u zrelim godinama bila jedna od glavnih inicijatorki da se izvor sredi u znak zahvalnosti za spasenje koje je dobila od svete vode.
O ovom čudnom grobu pisala je Snežana Marković u knjizi „Pripovetke i predanja iz Levča“. Ona navodi da se ne zna kako je grobnica prvobitno izgledala. Zapisala je i kazivanje pokojnog Ilije Pavlovića, koji je rođen 1920. godine u Siljevici, da su seljaci prvobitni spomen, koji je bio svetinja, natovarili na volove i hteli da ga prebace u Manastirak u Kruševici. Volovi su se zaglavili u blatu. Jedva su ih iščupali. Rešili su da spomen vrate u Siljevicu. Još jednom su pokušali da ga prenesu u Kruševicu, ali ali ih je uhvatila jaka oluja iz koje su se jedva spasili. To su shvatili kao božiju opomenu i više nikada niko nije dirao Grobnicu. Zbog ovih predanja pored Grobnice napravljena je crkva svete Petke.
Bernard Ljubas, rodom iz Zenice, koji živi i radi u Rekovcu, i koji je završio Akademiju primenjenih umetnosti u Sarajevu, odrastao je kao ateista, ali kaže da je puno priča o čudnovatom grobu napisao u “Trećem oku” po kazivanju meštana.
Žena u crnini
Javorka Pantić iz Siljevice kaže da je na mestu sadašnje crkve svete Petke nekada bila brvnara sa grobnicom unutar nje. Crkva, koja se tada zvala Božana, jedna je od najstarijih u Srbiji.
-Kada su 1935. godine počeli da kopaju temelj za sadašnju crkvu, neka žena sva u crnini dolazila je da kadi. Nikada niko nije saznao ko je ta žena, ni kod koga je boravila na konaku. Išla je samo noću i po snegu. Pronašla je tri crkve u Županjevcu za koje niko nije znao. Kada su kopali na mestima koja je ona odredila pronalazili su ikone ili krstove. Od kada su grob izmestili izvan crkve ljudi iz cele Srbije dolaze da leže na grobu. Mnogi od njih tvrde da su im bolovi prestajali na čudan način i im se zdravlje poboljšalo-priča baka Javorka.
Tekst i foto Z. Gligorijević
