U „Malenovićevom kavez“ za proizvodnju matica bez presađivanja larvi može da se proizvede i do 200 matica, dok u nekadašnjim kavezima četrdesetak. Pored toga, matice su mnogo zdravije i duže žive, a pčele produktivnije tako da dupliraju količinu proizvedenog meda

Inovatori: Radoslav i Kruna Malenović

Radoslav Malenović (84), ekonomista u penziji iz Majura, kaže da je pčele zavoleo još kada se 1953. godine vratio s odsluženja vojnog roka. Te jeseni je odmah kupio košnicu. Kada mu je jedna matica stradala na proleće naredne godine bio je veoma ljut. Ali, nastavio je da se bavi pčelarstvom. Nekada je imao i preko 200 košnica, a danas samo petnaestak, jer je poslednjih desetak godina posvetio inovatorstvu. Cilj mu je, kaže, da poveća produktivnost u pčelarstvu. Zato je napravio „Malenovićev kavez“ za proizvodnju matica. Patentirao ga je, a patent planira da proda Društvu inovatora Mađarske.

-Prvo sam mislio da napravim radionicu, da zaposlim mlade i da proizvodim kaveze. Međutim, moja supruga Kruna i ja već smo u poznim godinama, pa nam je lakše da prodamo patent i da ja drćim predavanjima o načinu njegovog korišćenja i produktivnosti. U kavezu koji sam ja napravio proizvode se matice visokih bioloških vrednosti i velike produktivnosti pčela, što omogućuje da svaka košnica daje duplo više meda. Moj izum uvršten je u projekat „Srpski inovacioni projekti“, koji Privredna komora Srbije realizuje u saradnji sa 12 partnera i 7 zemalja. Osvajao je zlatne medalje na svim sajmovima-tvrdi Radoslav.

On dodaje da ovaj kavez pčele mnogo lakše prihvataju, jer je napravljen od prirodnog materijala, drveta i pčelinjeg voska. Larve se ne presađuju, već ih sa nosačima matičnjaka, koje sadrži njegov kavez, ubacuje u odgajivačko društvo. „Jenterov“ i „Nikotov“ kavez, koji su do sada korišćeni, pravljeni su od plastike, a iz njih su se larve vadile iglama. Tačnije, matice su se proizvodile presađivanjem larvi iz ćelija saća u kojima je matica položila jaja u veštačke matičnjake.

-Dakle, ja sam pčelama stvorio potpuno prirodne uslove, u kojima one drugačije opslužuju maticu i regulišu temperaturu u košnici. Pored toga, na ovaj način proizvede se oko 200 matica, dok je u starim kavezima moglo samo četrdesetak. Ovako proizvedene matice žive pet godina, umesto dve godine, što je do sada bio slučaj, i nisu agresivne, pa prilikom rada sa njima pčelaru nije potrebna zaštitna oprema-navodi Radoslav.

Pčela kao Malenovićeva večna inspiracija

Njegova supruga Kruna (69), penzionisani radnik Štamparije „Novi put“ u Jagodini, ne samo što mu pomaže u projektima, već i sama radi na povećanju produktivnosti pčelinjih društava. Ona je osmislila da saće ne povezuju žicom, kao što se činilo decenijama unazad, već štapićima od bambusa. Pčela ne trpi metal zbog elektriciteta, pa im štapići više prijaju. Pored toga, med se lakše vadi iz saća povezanog na ovaj način.

Čarobni napitak
Malenovići spravljaju i napitak od meda, polena i matične mleči koji je veoma lekovit. Dokazano je, kažu, da matična mleč utiče na zdravlje ljudi, a naročito na regeneraciju ćelija i plodnost žena. U svakom slučaju, matična mleč je nezamenljiva materija za poboljšanje zdravlja ljudskog organizma.
-Možda deluje smešno, ali siguran sam da bi taj napitak mogao da izleči karcinom. Dao sam ga jednom svom prijatelju, koji je bolovao od ove opake bolesti, kome su lekari rekli da mu je ostalo nekoliko meseci života. Od tada je prošlo nekoliko godina, a on je još živ-veli Malenović.

Tekst i foto Z. Gligorijević