Krstići porodica sportista. Nemanja Krstić igra za SFS “Borac”, a njegova rođena sestra za “Crvenu zvezdu” i “OFK Paraćin”

Iako je pionir i zvanično nema prava da igra fudbalske utakmice za kadetsku reprezentaciju Srbije, jer ima samo 14 godina, Anđela Krstić iz Paraćina, nastupa za reprezentaciju od prošle godine. Ona igra levog beka u muškom fudbalskom klubu “OFK Paraćin”, a povremeno nastupa i sa ženskim fudbalskim klubom “Crvena zvezda”.

Fudbal je počela da trenira sa šest godina, jer je prisustvovala treninzima rođenog brata Nemanje.
-Mnogo je volela da odlazi sa bratom na trening. Kada je izrazila želju da igra, nismo imali ništa protiv. Treneri su nam rekli da joj dozvolimo da šutira iza gola. I mi smo ih poslušali. Ubrzo je počela da trenira u istom klubu u kome je trenirao i Nemanja. Zanimljivo je i da su oboje levoruki-kaže Anđelin otac Darko.
-Nijedan trening nije propustila, jer bi to za nju bio smak sveta-dodaje Anđelina majka Violeta.

Pošto igra u muškom fudbalskom timu, dečaci su u početku bili skeptični, ali je ona uspela da se nametne svojom dobrom igrom i da postane ravnopravna sa dečacima.
-Kada smo bili u kampu u Milanu mislili su da ne znam da igram fudbal. Nisu hteli ni da mi daju loptu. Međutim, kada smo igrali utakmicu, postigla sam tri gola i svi su bili oduševljeni. Od 150 dečaka i 10 devojčica našla sam se među deset najboljih iako sam bila najmlađa. Nagrađena sam dresom, loptom i torbom-kaže Anđela, koja ne zna kolikoje golova postigla do sada, ali kaže da je mnoge utakmice baš ona rešila.

Ona je nedavno bila i na probi u “Crvenoj zvezdi” gde su počeli da joj objašnjavaju osnovne korake i dodavanje, jer su mislili da ne zna da igra fudbal. Kada su je pustili na teren, bili su oduševljeni. Zbog toga su je pozvali da igra za ovaj tim, ali pošto on, kao i drugi klubovi, nemaju novca da ulažu u nju, pa čak ni da plaćaju putne troškove do Beograda, Anđela ne igra zvanično za ovaj klub, ali povremeno igra za ovaj klub na turnirima. Srećom “Crvena zvezda” će od naredne godine da finansira njen boravak u Beogradu, jer će ova talentovana fudbalerka upisati Sportsku gimnaziju.
-Cilj mi je da zaigram za neki strani tim. Volela bih za “Volzborg u Nemačkoj ili za neki klub u Švajcarskoj. Jula idem sa “Crvenom zvezdom” na međunarodni turnir u Švedsku, pa se nadam da će neko da me zapazi-dodaje Anđela.

Njen rođeni brat Nemanja koji ima 20 godina, student je DIF-a u Nišu. I on je počeo da trenira fudbal sa šest godina. Igrao je za tadašnji FK “Bubamara”, koji je danas Škola fudbala “Vuk” u okviru FK “OFK Paraćin”. Treneru su bili Dragan Sokolović i Boban Lazić, koji su se kasnije odvojili. Sokolović je zadržao “Bubamaru”, a Lazić otvorio Školu fudbala “Vuk”.
-Obično sam levi ili desni vezni igrač. Igrao sam “Napredak” iz Kruševca, paraćinsko “Jedinstvo”, a trenutno igram za SFS “Borac”. Po završetku studija voleo bih da predajem u školi-kaže Nemanja.

Kada je bio šesti razred osnovne škole “crvena zvezda” ga je tražila, ali roditelji nisu mogli finansijksi da ga podrže, prošao je sve pripreme reprezentacije, dobio i poziv, ali ga je odbio po savetu trenera.

Anđelina i Nemanjima majka Violeta takođe je volela fudbal, ali on u vreme njenog odratsnja nije bio sport za devojčice, pa je trenirala rukomet, dok je Darko igrao košarku. Zato nije ni čudo što su njihova deca dobri sportisti.

Fudbal je moj život
-Fudbal je moj život, a moj omiljeni fudbaler je Ronaldo. Dok igram odlično se osećam, a kada postignem gol, proradi mi adrenalin. Pre nego što zatresem protivničku mrežu pogledam u koji je ugao najbolje da pošaljem loptu i obično pstignem gol-kaže Anđela, koja je učenica OŠ “Momčilo Popović”.

Ona dodaje da njene drugarice blagonaklono gledaju na njeno interesovanje za ovaj sport, ali da je Andrea Marković jedina koja se aktivno njime bavi. Ona takođe igra za “OFK Paraćin” i “Crvenu zvezdu”.

Medalje
Anđela je osvojila plaketu za najboljeg igrača na turniru “Petlići” kada je igrala mali fudbal za muški tim, a dobila je i dvadesetak medalja medalja od kojih joj je najdraža ona za osvojeno treće mesto u Srbiji na turniru u Subotici, kada je nastupala sa “OFK Paraćin”, ali i za osvojeno drugo mesto sa ženskom ekipom u ligi Srbije.

Tekst i foto Z. Gligorijević