U ORGANIZACIJI SRPSKE OMLADINSKE KULTURNE ORGANIZACIJE U JAGODINSKOJ BIBLIOTECI ODRŽANO PREDAVANJE

Ninoslav Stanojlović je rekao da u istoriji srpskog naroda Sretenje iz 1804. i Sretenje iz 1835. godine predstavljaju dva veoma bitna istorijska događaja. Dejan Tanić smatra da nije slučajno Sretenje odabrano za pokretanje tako velikih događaja 1804. i 1835. godine. U tome leži simbolika početka i kraja srpske revolucije
Srpska omladinska kulturna organizacija SOKO i Narodna biblioteka ,,Radislav Nikčević“ u Jagodini organizovali su, prošle sedmice, predavanje o značaju i porukama Sretenja 1804. i 1835. godine. O Prvom srpskom ustanku i donošenju prvog modernog srpskog ustava govorili su eminentni jagodinski istoričari mr Dejan Tanić i Ninoslav Stanojlović.
U istoriji srpskog naroda Sretenje iz 1804. i Sretenje iz 1835. godine predstavljaju dva veoma bitna istorijska događaja, rekao je profesor istorije Ninoslav Stanojlović u punoj sali jagodinske biblioteke. Prvi je doveo do Prvog srpskog ustanka, a drugi do prvog srpskog Ustava. I jedan i drugi su počeli bunom, prvi bunom na dahije, a drugi Miletinom bunom, ovde u Jagodini što je dovelo do prvog srpskog najvećeg zakonskog akta.
– Najveći pečat u istoriji tog doba, svakako je ostavio veliki serdar rasinski i knez Jagodinske nahije Mileta Radojković koji je ovde rešio da, jednom zasvagda, prekine sa Miloševom samovoljom. Znamo da je Knez Miloš, između ostalog, Srbiju smatrao svojom prćijom. Ta samovolja koja je bila pređašnim bunama obeležavana, 1835. godine dovodi Miletu u situaciju da pokrene jednu veliku bunu u Jagodini i krene prema Kragujevcu. Normalno, Miloš se tajnim kanalima iskrao do Požarevca, ali je morao da pristane na Ustav. Na žalost, taj Ustav je jako kratko bio na snazi. Velike sile se nisu složile sa njim i jednostavno on je zamenjen Turskim ustavnom na koji se čekalo pune tri godine. Srbija će prvi pravi Ustav dobiti tek 1869. godine a onaj baš demokratski u punom smislu te reči, je čuveni Srpski ustav iz 1888. godine koji je za ono vreme bio izuzetno napredan – rekao je Stanojlović.
Istoričar Dejan Tanić, zaposlen u Istorijskom arhivu u Jagodini, smatra da nije slučajno Sretenje odabrano za pokretanje tako velikih događaja 1804. i 1835. godine. U tome leži simbolika početka i kraja srpske revolucije, koja ima oružani i mirnodopski deo. Početak srpske revolucije 1804. godine je oružani i oslobodilači deo, dok je 1835. godine bio kraj srpske revolucije kao mirnodopskog perioda, kroz donošenje prvog srpskog Ustava koji je bio jako značajan.
– Donošenje tog ustava ima ne samo veliki nacionalni značaj, odnosno izbijanje Prvog srpskog ustanka, već je to istorijski proces koji je imao veliki značaj i u evropskim i svetskim okvirima. Srpska revolucija je bila peta u svetu i četvrta u Evropi. Treba to isticati i stalno upozoravati i našu i evropsku javnost na to da je Srbija, možda, nepravedno zapostavljena u tom istorijskom pregledu i da Srbija treba da zauzme mnogo bolje i počasnije mesto u evropskoj istoriji jer je srpska revolucija nešto što je na mapi Evrope donelo ono što danas nazivamo modernom demokratijom – objasnio je Tanić.
Taj Ustav je bio značajan jer je to bio treći ustav u Evropi, posle francuskog i belgijskog.
-Taj Ustav jeste kratko trajao, svega mesec dana, međutim, značajan je zato što pokazuje da tadašnja srpska država ili oni koji su činili srpsku državu, ta neka tanka elita intelektualna i politička, bila spremna da donese taj Ustav i da ga sprovede. Čak je i srpsko društvo bilo spremno da ga prihvati. Druge okolnosti su uticale da on tako kratko živi. To znači da je Srbija već tada imala značajnog potencijala da polako postane prava evropska država – naglasio je Tanić.
Srpska omladinska kulturna organizacija SOKO planira da u saradnji sa Narodnom bibliotekom u Jagodini organizuje još nekoliko predavanja na temu značajnih datuma u srpskoj istoriji.
J.L.