POSKOK NA PERIFERIJI JAGODINE
Odrasli mužjak poskoka dužine 72 sm u blizni naselja Kolonija
U ponedeljak 23. maja, na periferiji Jagodine pronađen pregažen poskok na putu Jagodina – Rekovac, na oko 100 metara od prvih kuća u naselju Kolonija Đurđevo brdo. Poskok je verovatno došao sa obližnjeg kamenoloma Leštar.
Iako je prvo prolećno pojavljivanje poskoka, posle zimske hibernacije, zabeleženo još u martu na Juhoru i Crnom vrhu, dug period promenljivog i često prohladnog vremena malo je usporio uobičajene prolećne aktivnosti zmija. Aktivnost gmizavaca uslovljena je spoljnom temperaturom. Sa toplim vremenom i gmizavci postaju aktivniji. U sezoni parenja, u aprilu i maju, u potrazi su za partnerom, pa su i agresivniji. Po toplom sunčanom danu obično se sunčaju, a aktivniji su u večernjim satima kada su i mogući susreti u naseljenim mestima.
Česte kiše, kako ovog proleća tako i prethodnih godina, uslovile su bujanje vegetacije i porast populacije mišolikih glodara, a samim tim i zmija, njihovih najvažnijih predatora. Takođe, zbog odsustva ptica grabljivica, smanjena je regulacija brojnosti zmija. Na povećanje brojnosti i prisustva zmija utiče i prestanak rada u obližnjoj fabrici kablova. Napušteni kompleks fabrike „vrvi“ od zmija. Poskoci se pojavljuju i na mestima gde su nekada bili retki. Zbog svega toga i susreti sa zmijama su postali sve češći, pa treba biti oprezan. Naročito se skreće pažnja na dodatnu opreznost meštanima naselja Leštar, Bresje, Majur i kolonije Đurđevo brdo. Najbolja prevencija je košenje trave i korova u dvorištima i na javnim zelenim površinama kao i sanacija divljih smetlišta, kako bi se smanjilo prisustvo glodara i mesta za skrivanje zmija. Ujed poskoka je često smrtonosan, a kod starijih osoba i dece, smrt je gotovo zagarantovana u slučaju nepravovremeno pružene pomoći. Važno je da se protiv-otrov dobije u što je moguće kraćem roku.
Inače, u okolini Jagodine kao i samom gradskom naselju do sada je registrovano 5 vrsta zmija (belouška, ribarica, obični smuk, smukulja i poskok) i samo je poskok otrovnica.
Boban Stanković, dipl.biolog
