TRAGIKOMEDIJA NAŠEG VREMENA

• Komika u svim izabranim predstavama nije površna, nije sredstvo jednodimenzionalnog zabavljanja, već je dvosmislena, analitička, provokativna –rekla je Ana Tasić

• 

Selektorka ovogodišnjeg 46.festivala ,,Dani komedije“ u Jagodini, teatrolog Ana Tasić, od 40 pogledanih predstava izabrala je sedam takmičarskih, i kako je rekla na konferenciji za novinare u Jagodini, izuzetnih komedija, isključivo vođena kriterijumima njihovog ukupnog scenskog kvaliteteta i komičkih vrednosti.

Slogan ovogodišnjeg festivala, koji se u Jagodini održava od 20.do 27.marta, je „Tragikomedije našeg vremena“.

Preovlađuju predstave srpskih autora, čak šest su napisali domaći pisci, pri čemu je reč o praizvedbama njihovih tekstova. Ovi autori pripadaju različitim generacijama, od Duška Kovačevića, preko Nebojše Romčevića, Svetislava Basare i Miroljuba Nedovića, do Dunje Petrović.

-Sve predstave su u pogledu tema koje tretiraju vrlo savremene, one (tragi)komički odražavaju život u savremenom svetu, u lokalnom i globalnom pogledu, često ih preplićući. Izabrane predstave su ogledalo nagomilanih tenzija u društvu, bave se pitanjem ostanka ili odlaska iz zemlje, životnih okolnosti emigranata, strahovima od terorizma, ksenofobijom, prekomernim uticajem politike na svakodnevni život, društvenom korupcijom i lažnim moralom. Humor u njima je gorak, obojen tamnim tonovima. Ima lice i naličje, potvrđujući složenost žanra komedije koji je kroz istoriju pozorišta postojano otkrivao svoja višeslojna značenja. Komika u svim izabranim predstavama nije površna, nije sredstvo jednodimenzionalnog zabavljanja, već je dvosmislena, analitička, provokativna. Sve komedije grade izazovan odnos prema okolnostima u kojima živimo birajući put koji ne odvodi od stvarnosti, već put obračunavanja sa njom, duhovit i intrigantan – obrazložila je Ana Tasić.

Umetnički direktor festivala ,,Dani komedije“ Dobrica Milićević je podsetio da je ovogodišnji dobitnik nagrade za životno delo i statuete ,,Zlatni ćuran“ glumac Vlasta Velisavljević (91). Takođe je najavio da će festival otvoriti ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević.

• Kod ministra kulture smo naišli na lep prijem. On je ljubitelj pozorišta i izuzetno ceni naš festival. Zato je prihvatio našu ponudu da otvori festival – naglasio je Milićević.

Milićević je najavio da će u čast nagrađenih, 27.marta gostovati Gradsko pozorište Jazavac iz Banjaluke sa predstavom ,,Celo telo tu me boli“ Nikole Pejakovića. Za vreme trajanja festivala hol Kulturnog centra će krasiti izložba o glumcu Petru Kralju, jednog od dobitnika Zlatnog ćurana. Cena karata se neće menjati ni ove godine i iznosiće 500 dinara po predstavi.

Konferenciji za novinare prisustvovao je i direktor jagodinskog Kulturnog centra Nebojša Petrović, organizatora festivala. Pokrovitelji festivala su Ministarstvo kulture i Skupština grada Jagodine.

J.L.

 

 

 

PROGRAM 46. “DANA KOMEDIJE”

„Pasivno pušenje“, tekst Nebojša Romčević, režija Egon Savin, Zvezdara Teatar, Beograd

Radnja ove savremene, grube, politički upadljivo nekorektne i apsurdne komedije nesporazuma, dešava se na pariskom aerodromu, gde službenici privode Srbina Radišu zbog sumnje da je terorista. Ovo polazište je plodno tlo za komički ubedljivo razobličavanje niza problema koji potresaju življenje u Srbiji na putu za EU. Od mukotrpnog sastavljanja kraja sa krajem, preko ograničenja politike i duboko ukorenjene društvene korupcije, do globalnih potresa zbog terorizma i emigranata. Humor se izvodi iz naših svakodnevnih života, poznatih situacija borbe za preživljavanje, i prevodi se u grublje, oštro komične scene koje nam donose odušak od takve svakodnevnice.

 

„Dok te ja hranim i oblačim“, autorski projekat Olje Đorđević, dramaturgija Danica Nikolić Nikolić, Pozorište mladih, Novi Sad

Dokumentaristički utemeljen tekst i predstava „Dok te ja hranim i oblačim“ bave se temom roditeljstva, rađanja i podizanja dece u Srbiji. Predstava je edukativna i zabavna, multimedijalna i interaktivna, fragmentarne je strukture, sa uključenim songovima i video materijalima. Tragikomičnog stila igre, ona gorko komično odražava život u našem društvu. Polazeći od teme roditeljstva, autori se intrigantno bave i širim društvenim problemima – ogromnim uticajem novih medija u društvenom životu, sputavajućim patrijarhalnim očekivanjima, kao i dalje aktuelnim pitanjem ostanka ili odlaska iz zemlje.

 

„Revizor za jugoistok“, tekst Svetislav Basara, režija Marko Torlaković, Šabačko pozorište

Polazeći od Gogoljevog „Revizora“, Basara je napisao savremenu političku grotesku o vlasti u Srbiji, o društvu čiji su rukovodioci u panici zbog dolaska revizora iz Evropske unije, pa navrat-nanos pokušavaju da stvore utisak o uređenom sistemu. Njihovi prioriteti pred revizorom postaju sakrivanje raspada u svim sferama društva, korupcije, kao i partijske podele vlasti, odnosno sveprisutne prakse partijskih preletača zarad ostanka na vlasti. Stil igre je brutalan, direktan, nemilosrdan, provokativan. Akteri su obučeni u grubu sado-mazo odeću, dok je scenski prostor indikativno oivičen bodljikavom žicom. Na taj način se i na vizualnom planu zaokružuju kritička značenja predstave, stilski oštri, satirični prizori iz naše stvarnosti krcate protivurečnostima. Ova predstava je gogoljevski iskrivljeno ogledalo sudara različitih političkih tokova u našem društvu, od grlate borbe za očuvanje Kosova, do nametanja održavanja gej parade.

 

“Hor „bečkih“ dečaka“, tekst Miroljub Nedović, adaptacija i režija Irfan Mensur, Teatar Carte Blanche, Beograd

Radnja ove crne komedije se dešava u ćumezu u Beču, u podrumu bez prozora, sa jednim krevetom koji na smenu koriste Vule i Aca, emigranti u godinama iz Srbije. Oni su se tu našli iz očajanja, u potrazi za boljim životom jer ih je u Srbiji odneo vihor tranzicije. Izgubili su posao u privativizovanim firmama i bili osuđeni na novi početak, bez mnogo perspektive. Kroz život u nehumanim uslovima i rad na bečkom gradilištu vodi ih Džoni, gastarbajter sa iskustvom. Ovi okviri su plodno tlo za urnebesno razigravanje problematike života u tuđini, bavljenje temom prolaznosti i nostalgije prema domu, ali i na kritičko osvrtanje na našu nedavnu političku istoriju, apsurdne promene u poslednjih dvadesetak godina.  Glumci Predrag Ejdus, Boda Ninković i Irfan Mensur sa izuzetnom veštinom grade svet izmučenih ostarelih boraca za život koji u emigraciji dele smešno-tužne trenutke i u zajedništvu crpe snagu za opstanak.

 

 „2 u 1“, tekst Rej Kuni, režija Petar Jovanović, Narodno pozorište Subotica

Radnja urnebesne komedije Reja Kunija, jednog od najuspešnijih naslednika Žorža Fejdoa, zasnovana je na farsičnim zavrzlamama i višestrukim bračnim preljubama. U taj osnovni pitki tok radnje je utisnuta i problematika lažnog morala vladajućih političara sa dvostrukim standardima, pa tako i ova komedija ima društveno-kritički sloj značenja. U subotičkoj predstavi su posebno nametnuti aktuelni problemi sa izbeglicama, pitanja njihove asimilacije, što je provokativno i komički spretno ostvareno. Brojni nesporazumi u komunikaciji aktera izbijaju zbog emigranta koji ne zna domaći jezik. A ispletena tematika ljubavnih i političkih tokova ima metaforička značenja – prevare u brakovima političara su i odraz njihovog opšteg odnosa prema društvu.

 

“Udaj se muški“, tekst Dunja Petrović, režija Marija Lipkovski, Centar za interaktivnu umetnost – Ispad, Beograd

Ovo je takođe savremena komedija sa pevanjem čija se radnja odvija u okvirima pripreme za venčanje, gde se tragikomički odražava istinita slika našeg društva. Ona je ogledalo opšteg lova u mutnom, prinuđenosti na snalaženje u okolnostima priličnog rasula gde u prvi plan izbijaju mufljuzi. I ova predstava u drugom planu tretira problem odlaska mladih i sposobnih ljudi iz naše zemlje, zbog nezavidnih okolnosti života u domovini. Kroz komediju situacije i odnose između tri bliska prijatelja koji osnivaju fantomsku agenciju za organizaciju svadbi, autori se bave i temama odnosa među polovima, narušenih, promenjenih tradicionalnih relacija između muškaraca i žena. U specifičnoj formi komedije sa pevanjem koja širi optimizam, naličje predstave otkriva tamnu sliku društva.

 

„Hipnoza jedne ljubavi“, tekst i režija Dušan Kovačević, Zvezdara teatar, Beograd

Najnoviji komad Dušana Kovačevića je bajkovita melodramska groteska koja se u osnovi bavi problemom odlaska mladih ljudi iz zemlje. Radnja se dešava na napuštenoj planini, u nadrealno postavljenim okolnostima preplavljujuće bede. Jaki začini fantastike prate prepoznatljive Kovačevićeve likove, kljakave članove dve krnje porodice čija su deca otišla u beli svet u potrazi za stabilnijim životom. Protagonista Ranko se vuče sa štakom, njegova žena Soja pati se sa štapom, vojnom lekaru Vasi je nepokretan vrat, a njegov sin Dragi ne može da govori. Njihovi fizički nedostaci su jaka komička sredstva, izvori situacione komike, ali su i izražajne metafore bolesnog društva. Kovačević tmurnu društvenu realnost preoblikuje u tragikomički pitkiju, podnošljiviju pozorišnu stvarnost, crnohumorno ogledalo sistema (bez)vrednosti.