Prihvaćena inicijativa građana za obnovu grobnice Stefana Mihajlovića. Grobna crkva premijera Srbije u 19. veku zapaljena pre tri decenije
Posle mnogobrojnih insistiranja i pisama građana, Komunalno preduzeće „Standard” pokrenuće inicijativu za restauraciju oskrnavljene grobnice Stefana Stevče Mihajlovića (1806-1888), srpskog premijera iz 19. veka, ali i obnovu grobnih mesta poznatih i zaslužnih Jagodinaca.
– Reč je o jedinoj grobnici na jagodinskom groblju, koja je pod zaštitom države, pa želimo da rekonstruišemo grobnu crkvu premijera Stevče Mihajlovića, koja je oskrnavljena još pre više od tri decenije. Tada je obijena i razvaljena, a posle lupanja mozaika i zapaljena je iznutra. Od tada, to je stecište narkomana i pijanaca… ^istimo i sređujemo koliko možemo, preko dana, za noćne sate uveli smo portirsku službu, ali bez dozvole Zavoda za zaštitu spomenika ne smemo ni kamen da pomerimo sa crkve – objašnjava rukovodilac Radne jedinice „Groblje”, u sastavu JKP „Standard” Miroslav Stanojević.
Kako saznajemo, iz ovog kolektiva nekoliko puta su od pomenutog Zavoda zahtevali da uradi projekt i nadgleda radove na grobnoj crkvi Stevče Mihajlovića, ali nadležni se nisu oglašavali.
– Poslednji put, pre nekoliko godina, stručnjaci iz Zavoda za zaštitu spomenika u Kragujevcu slikali su ovaj objekat, ali se nadalje ništa nije dešavalo. Kad bi bar dobili od njih projekt i odobrenje za rekonstrukciju, sami bi angažovali građevinsku operativu i nekako sakupili novac – kaže Stanojević.
Inače, po procenama građevinskih stručnjaka, rekonstrukcija grobne crkve koštala bi oko dve i po miliona dinara, jer ne samo što je iznutra polupana i zapaljena, već je i njena spoljašnjost urušena, a iz krova niču stabla bora i jele.
Burna karijera
Pod knjazom Milošem Stevča Mihajlović je bio carinski činovnik, a za vreme prve vladavine kneza Mihaila – okružni načelnik. Tokom Vučićeve bune u korist ustavobranitelja, 1842, pokušava da vojskom pomogne knezu, ali bez uspeha… Za vreme kneza Aleksandra Karađorđevića u Jagodini se bavio trgovinom. Na Svetoandrejskoj skupštini, 1858, bio je čelnik obrenovićevaca i predvodnik delegacije koja od kneza Aleksandra traži abdikaciju. Po Miloševom povratku, dve godine kasnije, postaje predsednik Saveta, dok je pod Mihailom u – penziji. Ipak, 1875, Mihajlović postaje predsednik vlade, kao i godinu kasnije, a ovaj drugi Stevčin „kabinet” ostaće upamćen po tome što je vodio oba oslobodilačka rata sa Turskom, i doveo Srbiju do teritorijalnog proširenja i nezavisnosti na Berlinskom kongresu.
