Pored roditelja Vladana i Zorane, ovu porodicu čine i tri ćerke i dva sina. Iako je bilo trenutaka kada nije bilo lako, svojim primerom pokazali su da je to mnogo veće bogatstvo nego teret.

Kada su se venčali pre 22 godine, Vladan i Zorana Obradović nisu ni slutili u kom će ih pravcu život odvesti. Želja da imaju potomke je oduvek postojala, ali nisu mislili da će jednog dana imati njih petoro. Ipak, svako od njih dočekano je sa velikom radošću, a sa verom u Boga, hrabro su koračali ka svakom izazovu koje roditeljstvo nosi sa sobom.

-Niko ne bi trebalo da brine da li će biti jedno, dvoje ili troje i šta će da jedu. Znate onu izreku: gde je za dvoje, tu je i za troje, četvoro i petoro. Nasleđuju se stvari, niko nikada nije oskudevao ni u čemu, a najmanje u ljubavi. Tu smo obilno pružali i jedni i drugima. Na taj način, uzrastamo i bivamo bolji ljudi. To nas je održalo i održava i dalje. Nisam isti čovek koji sam bio tokom prvog i tokom odrastanja petog deteta. Sva ova deca mene čine boljim. Gospod uvek pomaže i nikada se nismo osećali ostavljenima –rekao je Vladan.

Zorana, inače rodom iz Kruševca, sa sadašnjim suprugom upoznala se u crkvi. Prvo dete je rodila sa 34, a peto sa 42 godine, a između svakog od njih razlika je po dve godine.

-Nisam htela da radim nikakve testove kojima bi moglo da se utvrdi da neko dete ima neko zdravstveno oštećenje. Mi smo hrišćanska porodica. Kakvo god dete da se rodi, mi ćemo ga čuvati. To nam uopšte ne bi bio problem. Roditelj moraš da budeš kakvo god ti dete Bog podari –kaže ona.

Iako je mišljenja je da je lakše brinuti o više dece nego samo o jednom, ne kaže da je sve uvek išlo kao po loju. Kod Obradovića, duhovna snaga, u takvim situacijama igrala je glavnu ulogu.

-Ne kažem da nije bilo poteškoća i iskušenja, ali smo znali da Bog neće da navali na nas iskušenja koja ne možemo da nosimo, koliko god se u tom trenutku osećali teško, da je nemoguće i da mukama nema kraj. Uvek se one završe i posle toga smo jači, bolji kao ljudi, shvatamo druge ljude sa problemima i još više možemo da pomognemo drugima. Naša deca su to videla od nas, da moraš da se boriš u životu, da ne možeš tek tako da odustaneš. Teškoće su sastavni deo života. Sve što se dešavalo, prihvatali smo kao iz ruke Božje –rekla je Zorana.

Ovu sedmočlanu porodicu, pored roditelja Vladana i Zorane, čine najstarija ćerka Jovana, zatim Tihon, Irina, Ilarija i najmlađi Lazar. Roditelji su ih naučili da budu odgovorni, samostalni i da uvažavaju jedni druge, a da među njima zaista postoje ljubav i poštovanje, ali i dobra organizacija, potvrdio nam je deo ove velike petorke.

-Zahvalna sam što imam dva brata i sestre. Nikada nije dosadno, uvek imam sa nekim da popričam, da podelim tajnu ili problem. Sa svima se slažem i imamo lepo izgrađen odnos. Drugarima je zabavno kada dođu kod mene, zato što je uvek puna kuća, a i vole da se upoznaju –rekla je petnaestogodišnja Ilarija, učenica prvog razreda jagodinske gimnazije.

-Mora da se radi više, svaki put se ide do prodavnice ili da se neki put nešto pospremi. Baš je zabavno, svaki put je avantura i možemo da se družimo. Pošto sam najmlađi, pričamo, savetuju me i rešavamo neke naše probleme. Nikada nije dosadno –rekao je Lazar, učenik sedmog razreda.

Da bi jedna višečlana porodica, poput ove, funkcionisala, ključno je mnogo faktora, a najbitniji su: ljubav, strpljenje i vreme.

-Kada imaš više dece, više nisi ti taj koji je najbitniji. To vidiš tek sa mnogo više dece i da si više tada dobio, nego što bi dobio da si isterivao svoju volju. To se dobija sa godinama i posle više dece. Tek kasnije vidiš koliko sebe treba da ograničiš, da bi drugi dobio i tebe, a i tu ljubav –rekao je Vladan.

-Vera je osnov našeg života. Mislim da je to ono što će kasnije da nas čeliči i da nas vodi kada deca budu napustila ovu kuću i zasnovala neke svoje porodice. Onda ostajemo Vladan i ja. Pripremamo se za jedan drugi život. Deca idu dalje, imaju svoje živote. Ne treba toliko da se vezuju za roditelje i roditelji za njih da deca ni ne mogu da napuste to svoje gnezdo u kome su rasli –rekla nam je Zorana.

Zbog obaveza dvoje studenata, nisu baš svakog dana na okupu, ali vikendom se najčešće mogu videti svi zajedno. Iako kažu da je pravo bogatstvo imati veliku porodicu, svojim primerom ne žele da utiču na druge parove, jer su svi različiti. Oni smatraju da između supružnika najpre treba da postoji velika ljubav, koja deci može biti dobar model za razvijanje sopstvenih života i porodica u budućnosti.

D.M.